– Mama, voleo bih da pročitam neku knjigu, sam.
Ova rečenica je u meni izazvala omanji vatromet. Prepuna ponosa, sreće, uzbuđenja, u glavi sam već stvorila vreme za nas dvoje, za knjižaru i za biranje njegove prve knjige. Mala zebnja da se naše zajedničko čitanje pre spavanja bliži kraju i misli i rečenice tipa “kad su pre tako porasli”, samo su provejale pored mene i nisam im dozvolila da se previše zadrže. Imali smo preči zadatak.
Na putu do knjižare, razgovarali smo o knjigama i pitala sam ga kakvu bi knjigu želeo. Očekivala sam neki žanr; avanturu ili barem nešto uzbudljivo poput Pet prijatelja koje već čitamo. No ispostavilo se da moje dete, za biranje svoje prve knjige, ima kriterijum jednog prosečnog deke:
– Da je na ćirilici i da su velika slova!
Okej. Ima smisla. Ima potpuno smisla. I nije mi palo na pamet bitnost toga, priznajem. Jer moj đak prvak, iako zna latinicu, mnogo bolje vlada ćirilicom i želi da čita na ćirilici. Подржавам!
Slikovnice nisu dolazile u obzir. Knjiga je knjiga, prava, pomalo debela, ali ne mora da bude, mala, sa slovima i ponekom sličicom. Ako ste se pitali šta je definicija knjige.
Knjiga Farma “Blatnjava barica” koju izdaje ProPolis Books, nam je bila prvi izbor jer je ispunjavala baš te kriterijume: izgledala je kao ozbiljna knjiga, bila na ćirilici, veličina slova je bila odgovarajuća, a bilo je i crteža.
Kao što samo ime kaže, radnja se dešava na farmi i akteri su domaće životinje. Kako bismo saznali nešto više o knjigi, pozvala sam prvaka da nam kaže koju o njoj:
– Na toj farmi “Blatnjava barica” je živeo jedan farmer koji je imao puno životinja i te životinje su napravile krug u polju kukuruza i farmer je mislio da su to bili vanzemaljci. Na kraju farmer još uvek nije shvatio da su to bile samo životinje, a ne vanzemaljci.
Ako ste pomislili da je ovo sinopsis jedne epizove Dosije X-a, prevarili ste se. U knjizi se, osim krugova vanzemaljaca u kukuruznom polju, nalazi i večito pametna guska Gabrijela i njeni gusčići veoma ponosi na pamet svoje majke, pčelan koji se izgubio i zaspao u repu mačora Frenki, blesava ovca Dijana i drugi likovi koje ostavljamo vama da otkrijete.
Na pitanje koju bi ocenu dao knjizi od 1 do 5 i zašto, odgovorio je:
– Možda 4 zato što mi se nisu previše dopali crteži, ali mi se dopalo to što knjiga nije ni duga ni kratka i zato što u njoj postoje dve priče.
Bila sam jako ponosna na njega kada je pročitao knjigu. Imao je ideju i želju, u njoj istrajao i na kraju bio veoma zadovoljan sobom. Na prvoj strani knjige je napisao datum kada je pročitao i stavio na policu, da čeka neko drugo vreme ili mlađeg brata kada njemu dođe na red samostalno čitanje.
A za sve roditelje koji su se malko zabrinuli kao i ja, da ovo znači kraj zajedničkih čitanja – ne brinite, još neko vreme će potrajati magija ušuškavanja i zajedničkog čitanja pre spavanja. Do tada, uživamo u oba :).
Facebook komentari
No Comments