Kako to žene rade?

Poslednjih godina dosta se priča o ženskom preduzetništvu, kao da je to neka posebna kategorija poslovanja, specijalna polica gde važe druga pravila. Zapravo, stvar je u tome da je posao isti samo se razlikuje muški i ženski princip kako tome pristupamo. Iz mog iskustva rada sa ženama kroz radionice i moj mentorski program osnovnu razliku vidim u tome kako doživljavamo ceo koncept preduzetništva i kako se u tom svetu ponašamo. Muški  su tu mnogo hrabriji i direktniji, spremniji da rizikuju i da pokrenu nešto bez mnogo testiranja, preispitivanja i potvrde okoline. Žene pristupaju sasvim drugačije, volimo da igramo na sigurno, da ispitamo sve i svakoga šta misli o našoj ideji, da idemo na 100 i jednu radionicu, tražeći garanciju i siguran recept za uspeh. 

Dobro je poznat primer kako se žene i muškarci javljaju na oglas za posao. Muškarci ukoliko procene da ispunjavaju 65% od traženih kvalifikacija bez problema će se prijaviti svesni da će sve što treba naučiti usput. Žene kada ispunjavaju 100% kvalifikacija i dalje razmišljaju da li su za tu poziciju i da li će znati da urade sve što je potrebno.

Na koje probleme žene nailaze u pokretanju posla

Pre svega, rekla bih da smo same sebi najveća prepreka😊 Preterano razmišljamo i odmeravamo svaki korak, tražimo garanciju i provereni recept. Dodatni problem može biti ako nemamo u svom okruženju podršku ili nekoga ko bi nam mogao pomoći, ko je taj put već prošao. Ja kada sam pokretala Daj Daj nisam ništa znala o tekstilnoj industriji. Nisam imala nikoga u bliskom okruženju ko bi mi dao neke smernice, zbog toga sam išla okolo i svima pričala šta planiram i šta mi je potrebno. Tako sam došla do krojačice, šivačice, firme koja pravi etikete, materijala…Više puta sam potpuno nepoznate ljude kontaktirala, pisala im ili ih zvala na kafu i neki od njih su mi zaista puno pomogli, savetima, kontaktima ili informacijama.

Za većinu žena koje upoznajem u svom radu, kroz predavanja, radionice ili mentorske programe to predstavlja prvu ozbiljniju edukaciju iz oblasti preduzetništva. Na početku im se čini kako tu ima previše toga što treba da imaju na umu, od planiranja, finansija, prodaje i marketinga, pa do rada sa drugim ljudima, pregovaranja i postavljanja strategija razvoja. Istina je da naš posao ili naša ideja rastu onoliko koliko smo mi spremni da rastemo, da učimo i radimo na sebi. Zato su vreme i strpljenje ključan faktor u postizanju ciljeva. 

Ono što mi je posebno drago to je atmosfera koja se stvara na radionicama gde žene prvo dođu dosta rezervisane, ne znajući šta ih čeka, a onda shvate da ipak nisu same, da i druge žene imaju iste ili slične probleme i da deleći ih mogu zajedno napredovati. U svakom programu ta grupna razmena je jedan od važnijih elemenata daljeg razvoja svakog pojedinca. To izgleda kao da ste posle dugo vremena našli svoje pleme, mesto gde pripadate, gde možete da pitate i slušate druge, da podelite informacije, nešto novo naučite i možda se čak sa nekim i udružite za buduće projekte. 

Koji je ključni faktor uspeha

Pre svega mislim da je jako bitno da razlikujemo hobi od biznisa. Puno je žena koje poseduju zaista sjajne talente. Umeju da šiju, štrikaju, crtaju, prave divne kolače, ukrase, garderobu. Ipak to nije dovoljno da bi od toga zaista napravile profitabilan posao. Prvo i osnovno pitanje je da li to žele? Sasvim je u redu da žena radi to što voli, kod kuće, za svoje prijatelje i povremene kupce preko društvenih mreža, u ritmu koji njoj odgovara. Potpuno je druga stvar kada to posmatra kao posao i tako mu pristupa. Osnovna razlika u tome da li nam je nešto hobi ili posao jeste upravo naš odnos prema tome, kako pristupamo celoj stvari. Ključno pitanje je koliko smo spremne da učimo svakodnevno i da menjamo sebe i svoje navike kako bi od svog talenta ili interesovanja stvorile profitabilan biznis. 

Kada je ideja o Daj Daj pelenama zaživela od prvog dana ja sam je gledala kao posao i tako se odnosila prema svemu što je imalo veze sa tim. Radili smo ozbiljno na izboru imena, logotipa, izradi sajta, postavljanju naloga na društvenim mrežama, promociji i edukaciji kupaca. Kako se posao razvijao tako sam i ja učila nove stvari o marketingu, prodaji, organizaciji, društvenim mrežama i naravno finansijama, što mi je možda bio najteži deo.

Danas živimo u dosta instant svetu, kada očekujemo sve sada i odmah i dešava se da neko pokrene nešto, aktivno radi na tome 2-3 meseca i ukoliko ne vidi očekivane rezultate jednostavno zaključi kako to nije prava stvar i odustane. Ja lično verujem da kada zaista naiđete na ono što je vaša dubinska potreba i istina da onda nema odustajanja, samo je pitanje koliko će vam vremena trebati da nađete pravi način i okvir za vas. Ja sam u svojoj firmi 3 godine radila bez plate, radeći honorarno kao dizajner sa strane kako bi finansirala sva potrebna ulaganja. Ne kažem da je to jedini način niti da je najpametniji, ipak iskustva pokazuju da je za stabilan rast i razvoj nekog biznisa potrebno minimum 2-3 godine da zaista postane održiv i stabilan.

Uspeh u poslu pre svega zavisi od naše posvećenosti i istrajnosti. Na prvom mestu je sama ideja, koliko i zašto nam je to važno. Žene imaju tendenciju da smišljaju biznise koji imaju viši cilj, da ponude nešto sasvim novo i drugačije, da urade to na potpuno neočekivan način. 

Bitno je i da definišemo šta je za nas uspeh, za nekoga je to slobodno vreme koje će dobiti, za nekoga je to nešto što će stvoriti, problem koji će rešiti. Vera i entuzijazam su važni za uspeh, mada ja volim da kažem da spadaju u potrošni materijal zbog čega je važno raditi na unapređenju znanja i veština kako bi zaista ostvarile ono što želimo, stvorile posao od koga možemo da živimo onako kako smo zamislile.

Za mene su edukacije koje sam prolazila tokom godina bile veoma vredne i značajne, ukazivale su mi na sopstvene greške i propuste i pomagale mi da dalje napredujem. Zbog toga i danas tvrdim da je dobar savet mnogo bolji nego novac koji možete dobiti, ako ne znate šta sa njim da radite. Zato poslednje četiri godine pre svega radim sa drugima na razvoju njihovih ideja i biznisa, jer verujem da svojim iskustvom i znanjem mogu pomoći drugima da taj put savladaju brže i lakše. 

Odluka da izađem iz svoje firme 2017. godine nije bila laka i nisam je donela preko noći. Ipak, to je bilo neophodno da bih danas bila ovde i mogla da radim ono što me mnogo više ispunjava i gde iskreno verujem da mogu mnogo veći doprinos da dam. Posle svake radionice i predavanja osetim neverovatnu energiju i tada sve što sam prošla, sve odluke koje sam donela, izazove koje sam savladala, strahove koje sam pregazila, sve to onda ima smisla i radujem se da vidim šta me tek čeka. 

Preduzetništvo me je naučilo da se ne plašim, da sve posmatram kao izazov iz koga ću nešto novo naučiti, porasti do sledećeg stepenika. Kada tako počnemo da posmatramo stvari mnogo lakše donosimo odluke i kreiramo okruženje u kome rastemo i napredujemo.

Deca – inspiracija, prepreka ili dodatni podsticaj

Znam dosta žena koje su pokrenule posao upravo kada su postale majke. Inspirisane novim iskustvom, problemom na koji su naišle napravile su nešto za svoje dete i kasnije uvidele da to može postati njihovo novo zanimanje. Među njima ima i majki koje samostalno podižu svoju decu i one su svakako najhrabrije i veoma usmerene i odlučne da uspeju. Ženama koje imaju decu, preduzetništvo pre svega donosi slobodu da svoje vreme organizuju kako im odgovara. Znam i sama koliko mi je značilo kada su moja deca bila bolesna ili su imala neku predstavu, da mogu svoje obaveze organizovati bez straha šta će neko reći ako mi treba slobodan dan. Često sam radila noću, ustajala u 4-5 ujutru da završim šta treba, ali sam onda preko dana mogla da budem sa njima i to smatram najboljom investicijom u svom životu. 

Jedna od mojih glavnih motivacija tokom godina razvoja posla bila je da pokažem svojoj deci da sutra mogu biti šta god požele i usmere se na to. Da imaju slobodu da maštaju i stvaraju i da budu svesni da na uspehu mora da se radi, da to nije nešto što nam bude dodeljeno, već nešto što pre svega zavisi od nas samih.

Većina nas započinje sopstveni posao sa idejom da pobegnemo od fiksnog radnog vremena, 2 nedelje odmora godišnje i po koji slobodan dan. Ipak, u prvim godinama razvoja posla često radimo mnogo više s tim da radimo za sebe, stvaramo nešto što ima potencijal da nas sa vremenom  upravo dovede do toga da radimo pametnije i manje. Taj put nije lak i ja često skrećem pažnju na tu idiličnu sliku preduzetništva koja se poslednjih godina provlači. Pokrenuti svoj posao je mnogo više od limunade i laptopa u bašti kafića. Morate nositi puno različitih šešira, biti vozač, prodavac, radnik, menadžer, kreativac i sve te uloge umeju da umore. Opet, kao i sa decom, kada pogledate sa strane to čedo koje ste stvorili, kako raste i utiče na svet oko sebe, osetite tu radost i ponos, jer ste stvorili nešto mnogo veće od vas samih. 

Zbog toga verujem da je preduzetništvo jedno prelepo putovanje, bez obzira kako i kada se završi i kolike ambicije imamo. To je prilika da rastemo i učimo, da prevaziđemo sebe i granice koje smo sebi postavili ili koje su drugi za nas odredili. Da shvatimo da smo sami odgovorni za svoju sreću i uspeh, što je u istom trenutku divna i zastrašujuća misao. 

Često pomislim kako je moj život imao mnogo bolji plan za mene od mene same i zahvalna sam na tome. Preduzetništvo me je promenilo na toliko polja, da danas izgleda potpuno daleko ona Sonja koja je 10 godina radila u raznim firmama i mislila da je to njen maksimum. Nikada nisam mislila da ću imati svoj posao, da ja to umem i mogu, da ja to smem. 

Danas znam da definitivno sve shvatamo suviše ozbiljno, da treba više da istražujemo, igramo se, isprobavamo, padamo i ustajemo još brže. Sasvim sam sigurna da je preduzetništvo najluđa avantura u mom životu do sada i zbog toga bih svakoj ženi preporučila da proba, ako makar malo oseća taj neizdrž u grudima. Da otkrije šta je to što je interesuje, zbog čega bi ostala budna do kasno u noć da čita i istražuje, da ustane u 4 ujutru da sprema prezentaciju, da pozajmi haljinu od drugarice kada ide na važan sastanak, da se usudi da uradi ono što nikada ranije nije.

Za mene jedna od važnijih stvari u životu je sloboda, u svemu što živim i čemu težim i preduzetništvo mi je upravo to donelo. Zahvalna sam na svim iskustvima, putovanjima, ljudima i čudima koje sam na tom putu dobila. Na kraju dana, treba biti hrabar u životu, jer sve drugo ima manje smisla. 

Facebook komentari