Keva, Keva istražuje, Putovanja, Vikend izleti 4

Kampovanje “na divlje” sa bebom


Prošle godine, jednog dana u februaru. Razgovor između muža i mene.

On: Šta mišliš, hoćemo li ići ove godine na more?
Ja: Naravno da ćemo ići, što ne bismo? Ja sam za to i da kampujemo, kao što smo i pre.
On: Pa da li si ti normalna? Ko još ide sa malom bebom na kampovanje?
Ja: A kakve veze ima sa nama šta drugi rade, što bi mene to zanimalo? Šta će nam faliti, ja baš mislim da ćemo se super provesti.
On: Ali … (i krene da nabraja razne razloge protiv, ne sećam se više šta je sve rekao)
Ja: Ma čoveče opusti se malo. Biće ok kad ti kažem. Evo, možemo da planiramo krajem leta da odemo na more, pa taman pre toga da odemo na par vikend kampovanja po Srbiji, da se ispraksujemo malo. 

Još neko vreme je trajao taj razgovor al’ ubedih ga na kraju :). Uspeli smo da kampujemo u Grčkoj, a pre toga da odemo na tri vikend kampovanja, na Zabran kod Obrenovca, na Garaško jezero kod Aranđelovca i na Borsko jezero. Vikend kampovanja su bila na divlje, dok na moru smo samo prvo veče proveli na divlje a ostatak u organizovanom kampu (razlog napisan negde ispod). Svakako, opet sam bila u pravu, i naravno da smo se fantastično proveli na svim tim avanturama :).

Zašto kampovanje i zašto pobogu na divlje, pitate se možda. Odgovor je jednostavan: tako volimo. Volimo prirodu, volimo da se opustimo i da ne gledamo na sat kad smo na odmoru, a ne volimo zatvorene prostore i previše ljudi, pa nam divlje kampovanje sve to nekako lepo uklopi. Medeni mesec smo proveli tako što smo obilazili Peloponez i svako veče šator postavljali na drugoj plaži, to pamtimo kao najlepše putovanje do sad. I jeste dolazak bebe promenio naš život, ali nismo hteli da ono što volimo nestane skroz već da ga malo prilagodimo, tako da svima bude lepo. 

Volela bih da ovaj tekst posluži da ohrabri još nekog da se upusti u sličnu avanturu, jer uprkos generalnom mišljenju, ta prva godina roditeljstva stvarno ne mora da izgleda tako što ste prikovani za kuću. Boravak u prirodi je besplatan, te vam novac jedino treba za hranu i nešto osnovno od opreme, i poželjno je da imate automobil, kako biste lakše stigli na željenu destinaciju. Naći će se u tekstu i po koja korisna informacija o tome šta nam je pomoglo u organizovanju ovakvih putovanja kao i o mestima na kojima smo bili.

Ima jedan citat koji jako volim, naime „i optimisti i pesimisti doprinose društvu, jer optimista je izmislio avion a pesimista padobran“. Ne znam da li je za ovakva putovanje presudna ta kombinacija, ali u slučaju mog dragog i mene bila je pun pogodak. Jer jeste da sam bila inicijator svega ovog, ali da nije bilo dodatne cerade koju je on uzeo „za svaki slučaj“ stvari bi nam verovatno pokisnule kad nas je uhvatila oluja na Garaškom jezeru. Svakako mislim da u ovakvim putovanjima dosta pomaže ako je bar jedan roditelj opušteniji i u fazonu „ma ok je što jede te ostatke sa poda, em čisti pod, em ne moram da je hranim kasnije“.

Ono što je nama znatno olakšalo putovanja jeste što ne koristimo kolica, nego bebu od rođenja nosim u raznim maramama i nosiljkama, a što se hrane tiče, dojena je na zahtev, a od kad je krenula sa nemlečnom hranom jede po sistemu “beba vođa dohrane”, tako da uopšte nije bilo potrebno za nju nešto odvojeno pripremati. Ne mislim da su ove stvari neophodne da bi neko kampovao sa bebom, samo ih navodim jer su nama bile od značaja i iskreno ni sama ne znam kako bismo se organizovali da je nešto bilo drugačije.

Na prvo kampovanje smo otišli kad je beba imala 7 meseci. Iz ovog ugla mogu reći da što je beba bila manja to nam je bilo lakše i iskreno mi je žao što nismo ranije krenuli. Kao prvu destinaciju izabrali smo Zabran, izletište kod Obrenovca. Blizu je Beograda i poznato nam je jer smo jednom roštiljali tamo, dakle idealno kao naše prvo kampersko iskustvo. Postoji šuma sa visokim drvećem, gde se može postaviti šator, reka Sava je tu ako je neko željan da se bućne (mi nismo bili), i u blizini postoji trim staza za šetanje i/ili trčanje.

Malo većoj deci bi bilo zanimljivo i igralište koje se tu nalazi, a ako se umorite od kamperske hrane na reci je splav koji služi odličnu klopu, ima cool muziku i povoljne cene. Isti splav vam može tokom noći predstavljati problem, jer se često organizuju svirke, pa zato samo postavite šator u delu šume koji je najdalji od splava. Na izletištu postoje nekoliko pasa lutalica koji su jako pitomi, mana im je samo što umeju da zalaju tokom noći, ali sreća naša nijedan nije uspeo da probudi bebu.

Nakon par nedelja uputismo se na sledeću destinaciju, Garaško jezero. Nismo ranije bili, muž izabrao nasumično lokaciju. Nalazi se u blizini Aranđelovca i nije uređeno tako da nema mnogo posetilaca, mada možete naleteti na pecaroše. Šator postavljate gde uspete da nađete zgodno mesto, mi smo naš postavili između nekoliko drveća, a iznad smo stavili ceradu za dodatni hlad. (Ne)uređenost jezera može biti prednost ili mana, zavisno od vaših afiniteta. Prednost je što nema ljudi (a ni pasa koji laju), pa više možete uživati u tišini, a mana je što nije baš moguće obilaziti peške okolinu, pa smo jedan ceo dan proveli samo u blizini šatora. Ja sam se iskreno tad smorila kao zmaj, a mom dragom je bilo sjajno, jer je dobar deo dana samo sedeo pored jezera i čitao knjigu. Naredni dan smo proveli više po mom ukusu, obilazeći park Bukovičke Banje u Aranđelovcu (prelepo mesto, vredi posetiti) i Orašac koji je nedaleko odatle.

Koliko su zapravo bebe nekad manje zahtevne od odraslih pokazalo nam se prve noći na Garaškom jezeru. Nakon postavljanja šatora, uhvatila nas je oluja sa grmljevinom pa da bismo se zaštitili ušli smo u automobil (Faradejev kavez pa štiti od groma jelte). I dok smo se mi brinuli da li će cerada uspeti da sačuva šator od pljuska i kako ćemo spavati ako budemo morali celu noć da provedemo u kolima, beba je mirno sikila dok se nije uspavala i nastavila da spava u mom zagrljaju, ne mareći ni o čemu :). Oluja se relativno brzo smirila, a šator je ostao netaknut ispod cerade tako da smo srećom i mi uspeli normalno da odspavamo te noći.


Trećeg vikenda, kampovali smo na Borskom jezeru i tamo smo se najbolje proveli. Šator možete postaviti u šumi koja je pored plaže, sa druge strane hotela „Jezero“, nikako odmah do hotela jer ćete biti oterani. Jezero je uređeno, te imate staze za šetanje, uređeno kupalište, tuševe, kafić blizu plaže. U ponudi kafića nemate baš neki izbor hrane i ne bih vam njihovu hranu preporučila osim ako baš morate. Kafa im je ok :). Na plaži postoje samo dva drveta koja prave hlad, pa ako hoćete duže da ostanete ili dođite ujutru kad je manja gužva ili nosite vaš suncobran sa sobom. Borsko jezero je popularno među divljim kamperima, uglavnom ljudi dolaze bez dece, tako da vidite vaš šator da postavite dovoljno daleko od ostalih, kako vas ne bi nerviralo to što neko pušta muziku do 5 ujutru (srećom ti kamperi su bili dosta udaljeni od nas pa smo ih slabo čuli). Ako imate vremena, pri povratku u Beograd možete svratiti do mesta Žagubica, u restoran kod Vrela Mlave, da se častite sjajnom pastrmkom :).



Nakon svega toga došlo je vreme da oprobamo naše kampersko znanje na letovanju. Ako ste čitali tekst od početka, znate da smo ipak veći deo letovanja proveli u organizovanom kampu, a kako to nije tema ovog teksta neću vas o tome mnogo daviti. Napisaću samo kako se to desilo da nismo mogli na divlje, jer je uvek bolje na tuđim greškama učiti :).

Planirali smo da kampujemo u blizini Orange beach na Sitoniji, u mestu koje se zove Kavourotripes, po preporuci poznanice. Mesto je zapravo dosta popularno za divlje kampovanje pa nije bilo lako naći gde ćemo staviti šator, a kad smo uspeli sve da postavimo krenuo je već da pada mrak pa nismo mnogo istraživali okolinu. Kad je svanuo novi dan shvatili smo da je za nas prosto nemoguće tamo da ostanemo. Razlozi:

  1. Celo mesto je pod nagibom, koji nije toliko veliki za odraslog ali za bebu koja se tada stalno podizala uz nešto i pokušavala bočno da hoda je bilo jako jako opasno. Ako bi izgubila ravnotežu i neko ne bio odmah tu da je uhvati mogla bi baš nezgodno da padne, nisam htela uopšte da mislim o tome šta bi bilo da se tako nešto desilo.
  2. Mesto je na uzvišenju i pored mora tako da mnogo duva. A pošto nam je šator u šumi, dakle u hladu, bilo nam je dosta hladno. 
  3. Imate nekoliko plaža u blizini, koje iako su mnogo lepe, baš su sitne, te ako više od troje ljudi dođe već izgleda kao velika gužva. A kako je to mesto poznato dolazilo je mnogo više od troje ljudi…
  4. Najpopularnija plaža od tih je Orange beach, koja ima kafić iz koga se stalno čuje glasna muzika, i koja je prepuna ležaljki, toliko da nemate gde svoj peškir da stavite. To smo znali još pre nego što smo tamo stigli, i pošto smo pre hteli da uživamo u zvucima talasa dok smo na moru, šator smo postavili što dalje od te plaže. To nas dovodi do problema br. 5:  
  5. Najbliža plaža našeg šatora je imala jako težak prilaz. Ja sa bebom nisam ni uspela da siđem, a nisam mnogo ni pokušavala jer je na nekim mestima maltene kao litica. Muž je mogao sam bez problema da siđe.

Većina razloga koje smo imali protiv su nebitni ako niste sa bebom ili malim detetom. Da su okolnosti drugačije, tj. da nismo došli tamo sa bebom, mi bismo sigurno ostali jer je mesto zapravo super za divlji kamp (mislim vidi gornju fotku, eeee :D). Ali u našem slučaju nismo imali drugi izbor i rešili smo da se selimo. Prvo što smo pomislili jeste da samo nađemo neku drugu plažu na kojoj bismo mogli kampovati na divlje, jer smo to ranije radili dok smo muž i ja sami letovali kad nam se nije sviđalo odabrano mesto. Međutim pošto nam je to bio prvi put na Sitoniji, nismo znali ništa o plažama u okolini, a zbog bebe neko mesto je moralo mnogo kriterijuma da ispuni kako bismo tu mogli kampovati. Plus, da bismo sve spakovali trebalo nam je oko dva sata, pa nam se nije dalo pod svim tim okolnostima da eksperimentišemo… I tako smo odlučili da odemo u organizovan kamp koji je tu u blizini, gde smo ostali devet noći i divno se proveli. Bio je to naš prvi put da kampujemo organizovano i iskreno prijatno smo se iznenadili. 

Da ne bi se ovo sada pretvorilo u divlje vs. organizovano kampovanje, reći ću samo da ja lično mislim da sve ima svoje prednosti i mane, a šta će kome i kad da prija zavisi od dosta faktora. Nama se organizovano kampovanje jako svidelo ali će nam ostati za sada samo za letovanja, a vikend kampovanja na divlje ćemo koristiti da obilazimo Srbiju :). Ako ima neko ko je čitao ceo tekst do sad, ko ima bebu ili dete i voleo bi da se oproba u tako nekom putovanju, osim osnovne kamperske opreme koja mu je neophodna, neki saveti koji mislim da su korisni su:

  1. Planirajte kampovanje u „polu-prirodi“ kako ja to zovem. Super za vas ako ste lik koji se snalazi u prirodi koja je satima udaljena od neke vrste civilizacije, ali ja lično nisam za tu varijantu ako ste sa bebom. Nikad ne znate da li će vam odjednom zatrebati da odete kod doktora.
  2. Sve svoje sa sobom nosite. Napravite spisak šta sve mislite da će vam biti potrebno i sve to spakujte, kako ne biste morali da idete u nabavku dok ste na kampovanju. Mala apoteka, knjige, hrana, voda (mnoooogo vode, ako ste na divlje), rezervna odeća, igračkice za bebu, dovoljno pelena, itd. Ako ste negde samo na vikend nema smisla da morate još i da razmišljate gde ćete prati pelene (ako koristite platnene) ili gde ćete ih kupovati (ako koristite jednokratne). Naravno, ako vam boravak traje duže od nekoliko dana, onda:
  3. Imajte plan gde ćete ići u nabavku dok ste na kampovanju. Što je bliže vašem kamp mestu, to bolje, zato i … (pročitajte ponovo stavku br. 1).
  4. Pažljivo birajte mesto za šator. Što je beba veća više će se kretati, pa ćete više morati da pazite o okolini šatora, da li postoji veliki nagib ili rupa neka u blizini, itd. Idealno bi bilo da nađete mesto koje na ravnom i u hladu, a da nije na nekom uzvišenju gde se može desiti da ima dosta vetra. Ako vam je dete dovoljno veliko onda vam je ova stavka manje bitna.
  5. Kombinujući stavke 1 i 4, kao i naše iskustvo sa mora, možete zaključiti da je lakše ako idete na neko mesto koje vam je od ranije poznato. Možete naravno eksperimentisati, samo što je to uvek teže, pogotovo kad idete sa bebom.
  6. Od viška cerada glava ne boli. Nismo ih imali na prvom kampovanju, a kasnije su nam se pokazale kao jako korisne, cerada iznad šatora za dodatni hlad i čuvanje od kiše i cerada ispred šatora na kojoj se postavi ćebe da beba može da se igra na njemu (tako vam se manje prlja ćebe).
  7. Nemojte bacati smeće sa sobom, u to spadaju i opušci, vlažne maramice, dakle bilo šta što nije deo prirode (ne biste verovali da ovo treba napomenuti odraslom čoveku, ali to je žalosna istina u našem društvu). Sve što vam ne treba skupljajte u kese pa bacite u neki kontejner u povratku. Ako vidite neko đubre okolo koje možete pokupiti to i uradite, uvek je bolje ostaviti prirodu u još boljem stanju nego što ste je zatekli, kako biste mogli ponovo u njoj uživati.

I za kraj:

Opustite se. Ne mora sve da bude savršeno, bitno je da se dobro provedete, i vi i beba, tako da samo napred i upustite se u avanturu 🙂

Facebook komentari

Možda vam se dopadne

4 Komentara

  • Nevena kaže: August 7, 2018 at 12:02 pm

    Najbolja porodična letovanja su – kampovanja! Preporuka za neki sledeći put na Sitoniji – Thalatta kamp. Idealan za porodice i mali dec.

    Odgovori
    • Andjela kaže: August 7, 2018 at 4:00 pm

      Hvala na preporuci! 🙂 Na kraju smo letovali u Armenistisu prosle godine, i bas smo bili zadovoljni kampom. A u Thallatu smo svratili na jedan dan, i isto nam je bio simpatican kamp. Mozda cemo nekad i u njemu postaviti sator 🙂

      Odgovori
  • Sara kaže: August 8, 2018 at 5:52 pm

    Pitanje za autorku, u slučaju da koristi platnene pelene – kako se snalazite sa pranjem? I koliko biste ih poneli? Hvala 🙂

    Odgovori
    • Andjela kaže: August 16, 2018 at 7:54 pm

      Hej Sara, zdravo! Meni ne stizu notifikacije kad neko napise komentar na vest, tako da sam tek sad videla tvoje pitanje, kad sam slucajno svratila na tekst. Sto se pelena tice, kad smo isli na “vikend-kampovanja” nismo ih prali, dok u organizovanom kampu na moru je bila masina za ves, i u skoro 10 dana sto smo bili tamo masinu smo iskoristili dva puta. Na “vikend-kampovanja” smo nosili dovoljno pelena sa sobom, a to dovoljno iskreno je zavisilo od uzrasta cerke, ne mogu sad da se setim tacnog broja. Secam se samo da sam uvek nosila malo vise sa sobom, za svaki slucaj :). Ionako je to jedna manja torbica u kolima, i svakako bih morala da spakujem i dovoljno jednokratnih da smo njih koristili, tako da je iz mog ugla delovalo nije delovalo kao dodatno cimanje :).

      Nadam se da ce ti stici neko obavestenje da sam odgovorila, ako treba jos nesto slobodno pitaj! 🙂

      Odgovori

    Ostavi komentar