Vučje duše

Počeću ovaj post objašnjenjem naslova. Orginalan naziv ovog crtaća je Wolfwalkers. Nisam uspela da nađem neki zvanični prevod na srpski, te sam pokušala da sama smislim odgovarajuću reč ili kovanicu. Zašto baš ovu, tj. ovakvu, trebalo bi da vam bude jasnije nakon čitanja ovog posta. Prihvatam sve kritike koje možete imati na ovaj moj pokušaj prevoda i silno bi me obradovalo ako bi neko dao kakav bolji predlog.

Vučje duše su delo irskog studija Cartoon Saloon, koji je moj omiljeni evropski “proizvođač” crtanih filmova. Studio već ima tri fantastična filma iza sebe, te je pravo uživanje videti da sa godinama kvalitet onoga što izbacuju ne opada.

Inicijalna ideja za crtać je bila empatija, priča o lovcu koji postaje lovina. Tek kasnije je proširena elementima lokalnog folklora i prošarana istorijskim dešavanjima. Crtić je smešten u 1650. godinu, nakon Kronvelovog osvajanja Irske. U irskim legendama i narodnim pričama njega optužuju za masovna istrebljenja vukova. U istim tim legendama, Irci se transformišu u vukove kada zaspu. U istorijskom kontekstu, Kronvel je u Irskoj zapamćen kao neko ko je vršio genocid nad irskim narodom. Sam crtani se ne dotiče direktno ovih tema, ali je simbolika za odrasle, posebno sa irskog podneblja jasna.

Bez te pozadine, crtani se svodi na priču o očuvanju prirode i prijateljstvu dve devojčice, sudaru divljeg i urbanizovanog sveta. Ctrić prati kliše trendove savremene zapadne produkcije, negativac sa jedne strane, junakinje sa druge, konačni obračun u velikom finalu na kraju, komplikovani odnosi između dece i roditelja gde ljubav na kraju pobeđuje.

U centru priče su dve devojčice Robin i Meb.

Robin živi u gradu, mašta da postane veliki lovac na vukove kao njen otac, kojeg su Englezi uposlili da lovi iste po okolnoj šumi, koju planiraju da unište. Ona bi trebala da ostane zaključana među zidinama grada, jer je deci zabranjen izlaz van zidina. Po prirodi je radoznala i živahna, ali društvo je uporno sputava i pripitomljava. U jednom momentu, glavni negativac izjavljuje: “Ono što ne možemo pripitomiti ćemo uništiti.”

Meb je vučja duša. Ona ima formu devojčice na javi, i formu vuka kada zaspi. Živi u šumi sa svojom majkom koja ima istu moć i čoporom vukova. Za razliku od Robin slobodna je i divlja.

Neposlušna Robin ipak koristi svaku priliku da se iskrade iz grada, što u jednom momentu dovodi do susreta sa Meb kada i sama postaje vučja duša i saznaje istinu o vukovima. Do kraja crtaća pratimo Robin koja očajnički pokušava da promeni sliku o vukovima u svojoj sredini i spasi Mebinu majku koja je zarobljena u gradu, u svojoj vučjoj formi.

Dva sveta iz kojih devojčice potiču su polarizovana. Ovo je genijalno prikazano različitim stilom kojim su oslikani ovi svetovi. Grad, ulice, građevine, pa i sami ljudi, uključujući Robin, naslikani su hladnim bojama i oštrim ivicama. Sa druge strane, kada se izađe van zidina, priroda je topla, Meb i njena majka okrugle i meke. Tu polarnost naglašavaju čak i mirisi prirode i smrad grada koji Robin uspeva da prepozna kada postane vučja duša. Crtež je izuzetno lep i čaroban. Junakinje su dopadljive, lako ih je voleti i poistovetiti se sa njima. Dovoljno je prostora ostavljeno igri i razvoju prijateljstva među devojčicama. Crtani je sveukupno prava uživancija za oči.

Za razliku od Džiblijevih crtaća u kojem odrasli mogu zaista da uživaju zbog izuzetno dobro razvijenih pozadinskih tema, crtaći Cartoon Saloon-a su prevashodno dečiji crtani. No i pored toga, taj vanredno lep crtež, izuzetno topla priča, duh irskog folklora i tradicionalna muzika će i odrasle ostaviti bez daha.

Facebook komentari