Prvi deo priče
Svanula je zora. Družina se ponovo okupila, kako bi krenula u potragu za drugarom nojem.
“Ako dobro pamtite, kao recimo slon Velibor, našeg radoznalog drugara noja Tihog izuzetno privlači sve što se presijava. Sećate se kada je progutao onaj veliki broš u obliku leptira, pa ga je tri dana boleo stomak” – sa žarom u očima, žirafa Adelina je sa okupljenom družinom pokušavala da se priseti bar nekog detalja koji bi mogao biti trag koji bi ih odveo do Tihog.
“Znam! Setio sam se!” – ushićeno reče lav Ivo. Napunićemo jednu kutiju sjajnim predmetima i tako ćemo namamiti Tihog da se vrati našoj družini. “U pravu si Ivo, sve vreme mi je falio taj detalj, kako bih nacrtala mapu našeg putovanja u noć ka plavoj zvezdi na istoku” – potvrdila je Adelina i dodala ….”Sada predlažem da se dobro odmorite dok ne padne noć, kada će nam se jasno prikazati plava zvezda, a ja ću za to vreme iscrtati detaljan plan na mapi koja će nam biti putokaz.”
I tako se vesela družina brzo uputila ka svojoj skrivenoj odaji u širokom stablu starog baobaba.
Sati su prolazili i kada je čula uobičajeni cvrkut ptica, Adelina je znala da sunce polako zalazi. Kucnuo je čas da probudi svoje prijatelje. Oko vrata je okačila svoje srećno zvono i krenula. Zvonki tonovi prelivali su se preko rajskih biljaka i krošnje drveta života. Velibor, Ivo i Emilija dobro su znali da je to zvuk srećnog zvona žirafe Adeline.
Dvogled je na mojoj surli! – ponosno reče Velibor, već spreman za važan zadatak. Ivo i ja smo napunili pletenu kutiju sa nekoliko starih satova, sjajnih ogrlica i narukvica. – dodala je Emilija i nastavila sa nabrajanjem….Još imamo i kompas, lupu, beležnicu i lampu…
Emilija, kao najstarija skoro napamet je znala put do plave zvezde. U ovom pravcu je istok i zato je važno da me pratite, što i neće biti tako teško s obzirom da sam poznata po brzini – nasmeja se kornjača Emilija i družina je sa uzbuđenjem krenula.
Da li će i kako naša vesela družina pronaći svog prijatelja, saznaćete u nastavku…
No Comments