U moru različitih radionica i školica za decu, nije lako napraviti i osmisliti nešto drugačije. Sticajem lepih okolnosti, otkrili smo da u Beogradu postoji Eudven – Mjuzikl radionica za decu. Pričali smo sa Lidijom, pitali je sve što nas zanima i to delimo sa vama.
Zdravo Lidija :). Reci nam nešto više o sebi. Ko si ti, šta radiš i odakle ideja da pokreneš ovakav program u Beogradu?
Zdravo 🙂 Ja sam Lidija Vuletić, imam 25 godina i veliki sam zaljubljenik u mjuzikle i marketing.
Završila sam Matematičku gimnaziju u Beogradu i Fakultet Organizacionih Nauka, ali i osnovnu muzičku školu za klavir i za solo pevanje. Obožavam da pevam i plešem od kad znam za sebe i kada sam završila fakultet često su me pitali “A šta ćeš sada da radiš?”. Kako ja zaista nisam znala šta bih, a pitanja su postajala sve češća i neprijatnija, a na moje odgovore da ću se baviti mjuziklima uvek bi usledilo “A sada, ozbiljno, čime ćeš da se baviš?”, odlučila sam da se inatim, i dokažem im da ja to mogu. Ideja je bila da pokrenem školicu mjuzikla u svom stanu i da sa drugarom okupljam ljude koji vole mjuzikle da pevamo i glumimo i pravimo male amaterske mjuzikl scene. Baš u to vreme, Erste superste konkurs je pušten i meni je izašao na facebook stranici, te sam ja, da bih dokazala da to mogu, uzela i prijavila se. Tada se vreme ubrzalo, ponelo me i ja sam postala jedan od pobednika tog konkursa. Tada nije više moglo da se odustane, i stvari su krenule da teku, malo po malo, i sada postoji ozbiljna škola mjuzikla sa ozbiljnim profesorima iz tri oblasti, velikom salom sa ogledalima i velikim brojem nastupa iza sebe.
Da li je ovaj program jedinstven u Srbiji, da li se oslanja na neki postojeći u svetu ili si ga sama osmislila?
Za vreme fakulteta ja sam išla u jednu školicu mjuzikla sličnu ovoj koju ja imam. Ta škola se na žalost jako brzo ugasila. Sistem po kom mi radimo je jedinstven jer spaja glumu pevanje i ples i jer mi plan i program keriramo po polaznicima. Ideja je da kod nas u školu mogu da dođu svi, ma koliko talentovani ili netalentovani bili, a mi po njima kreiramo mjuzikl takav da iz njih izvuče ono najbolje. Ovo je bila moja ideja, jer je meni bilo bitno da se đaci osećaju kao u drugoj porodici kad dođu u školu, te sam zbog toga i ja prisutna na svim časovima, sa njima i pevam i učim koreografije, fotografišem i snimam. Deci i odraslima ovakav način rada mnogo prija, jer je na početku teško opustiti se naročito na sva tri segmenta, te je potrebno da se u grupi nalazi neko ko je već opušten, kome ništa nije glupo i ko je spreman da ide prvi ili da pogura ili porazgovara sa onima koji su stidljiviji ili im je teško.
Da li se sećaš koji je bio prvi mjuzikl koji si gledala i kada se stvorila ljubav prema ovom žanru? Koji ti je tvoj omiljen mjuzikl?
Iskreno, prva ljubav u pozorištu mi se rodila na operi Karmen. Bila sam drugi razred osnovne škole, a mama moje najbolje drugarice iz odeljenja je pevala u Narodnom Pozorištu, te nas je provela besplatno da gledamo operu. Tada je pozorište bilo krcato i mi smo sedele na stepenicama, a u pauzama smo išle u backstage da gledamo kako se pevači presvlače, šminkaju i raspevavaju. Tada sam znala da želim da se bavim pevanjem i pozorištem. Kada sam malo odrasla, profesor srpskog nas je odeljenski vodio u Teatar T gde smo 2 puta mesečno gledali mjuzikle. Prvi mjuzikl koji sam gledala bio je “Lutka sa naslovne strane”. Moj tata je ogromni fan Riblje Čorbe, te sam znala sve pesme napamet i bila sam skoro izbačena iz pozorišta jer sam sve vreme pevala sa njima. To su iskustva koja se nikada ne zaboravljaju.
Moj omiljeni mjuzikl je “Les Miserables” (“Jadnici”), muzika iz tog mjuzikla me uvek dirne. Jako je emotivna i cela priča je povodljiva i zanimljiva. Takođe mislim da je to najbolji mjuzikl ikada odrađen u Srbiji. Ja sam ga gledala nekoliko puta i zaista sam oduševljena.
Ti vodiš i program za odrasle. Koliko je drugačije/izazovnije raditi sa decom?
Iskreno, prvo sam krenula sa radom sa odraslima, jer sam želela školu za sebe, tj mesto na kom ću ja unaprediti svoje pevačke, plesne i glumačke sposobnosti. Na samom početku me je zvalo nekoliko roditelja da pita da li planiramo rad sa decom, ali sam im svima rekla da ne planiram. Ja sam mislila da je rad sa decom prezahtevan, što zbog različitosti dece, što zbog preambicioznih roditelja itd. Prošle godine sam odlučila ipak da se okušam sa školom mjuzikla za decu i iskustvo je neverovatno. Iako ih je bilo samo 6, odradili smo humanitarnu predstavu, prvu predstavu u istoriji škole u kojoj ja nisam učestvovala. Sećam se da sam stajala iza zavesa, kako bi im šapnula ako nešto zaborave, i svaki put kada bi odradili nešto kako treba, ja bih se rasplakala. Bilo je zaista prelepo, i način na koji su oni to izveli i strast i samopouzdanje koje je tinjalo iz njih.
Ove godine u oktobru, zvanično je otvorena škola mjuzikla za decu koja sada ima skoro 15 đaka i moram priznati da obožavam rad sa njima mnogo više nego sa odraslima. Deca koja su kod nas u školi zaista iskreno vole sve što mi radimo, vežbaju kod kuće, uče mame tate i drugare koreografijama i pesamama i raduju su se svakom času. Pored toga, oni sa lakoćom prihvataju sve što im zadamo i prenose energiju kakvu ja nikada do sada nisam iskusila.
Kom uzrastu je namenjena mjuzikl radionica za decu i opiši nam kako izgleda jedan čas?
Mjuzikl radionica koju organizujemo 26. novembra namenjena deci od 5 do 14 godina, mada se desi da na radionice dođu i mlađa deca. Radionica će trajati oko 2h, i biće isprepletana pevanjem plesom i glumom. Naime, na radionici ćemo biti ja, profesorka pevanja, Ivana, i profesorka plesa, Tamara i sa decom ćemo da prođemo glumačke osnove, opuštajne na sceni, pesme za upevavanje koje su zabavnog karaktera, koreografije na poznate pesmice iz crtaća, poput Under the sea, ali i razne igre upoznavajna i brzalice. Radionice su stvorene da bi pokazale kako izgleda rad u školi. Na njoj će deca naučiti jednu koreografiju, 2 ili 3 pesmice i nekoliko glumačkih igara koje će moći da pokažu svojim drugarima. Radićemo sa njima i pesmu “Bio jednom jedan lav” kroz koju se vežba izgovor i pamćenje.
Pitali su nas da li dolaze i dečaci na vaše radionice.
Naravno, iako ih je i dalje manje, često imamo dečake na radionicama. Dečaci zaista vole i da pevaju i da plešu, te ne vidimo razlog zašto nam se ne bi pridružili. Nasuprot većinskom mišljenju, veoma je muževno biti muškarac u mjuziklu, jer su mjuzikli tako kreirani da su sve muške uloge uglavnom veliki zavodnici okruženi mnoštvom žena.
Šta smatraš svojim najvećih uspehom u ovom programu?
Zavisi iz kog ugla gledamo. Naravno, ogroman uspeh je što škola i dalje postoji i što ima sve više i više đaka iz meseca u mesec. Pored toga, sada nas festivali i razne organizacije i same zovu da budemo deo njihovih manifestacija, što je veliki znak o kvalitetu naših učenika i programa. Iskreno, sve su ovo brojke koje neko vidi kao uspeh neko ne, ali ono što je najveći uspeh jeste činjenica da su se posle pauze od 3 meseca tokom leta, deca koja su bila prošle godine u školici mjuzikla, vratila sa idejama za novu predstavu i sa svojim drugarima kojima su celog leta pokazivali snimke i slike. Moja najveća radost je kada mi je najmlađa učenica, od 6 godina, koja je prošle godine bila predškolski uzras, a sada upisala školu, došla i rekla da je učiteljici rekla, da će kada poraste biti mjuzikl zvezda. Velika je stvar razviti znanje o mjuziklima i želju kod ljudi da se mjuziklima bave.
Koji su ti planovi za budućnost?
Uh, planova je raznih 🙂 Deca u školi mjuzikla sada rade na mjuziklu po crtanom filmu “The Aristocats” (Mačke iz visokog društva), te je plan da to izvedu na proleće u Akademiji 28 ili Teatru 78. Pored toga, deca će da budu deo Sajma za decu kao i raznih manjih manifestacija gde će nastupati kako bi razbili tremu i uživali u aplauzu i energiji žive publike.
Što se tiče škole za odrasle, senior grupa radi jedan poznati mjuzikl, koji će da izvede na proleće, a spremaju se i dečije predstave koje ćemo izvoditi za decu iz Svratišta pred Novu Godinu. Mlađa grupa odraslih je tek sada krenula sa radom i njihov prvi mjuzikl show se očekuje krajem januara.
Što se tiče dugoročnijih planova, svakako bih volela da otvorimo i škole van Beograda, a najveći plan kojim se sada bavimo jeste pisanje autorskog mjuzikla sa temom srpske istorije.
Imaš li nešto da kažeš što smo zaboravili da te pitamo? 🙂
Želela bih samo da dodam da smo prošle godine uveli i porodične mjuzikl radionice koje služe za zbližavanje roditelja sa decom kroz pevanje ples i glumu. Te radionice nemaju organičenje u godinama, tj otvorene su za decu svih uzrasta. Do sada smo imali tri takve radionice, na kojima smo imali mame bake, tate, tetke, sestre, braću i razne rođake. Ideja je da se kroz kreativno razmišljanje druže odrasli i mladi i osećaju kao da su svi jednaki, smeju jedni drugima i izađu puni pozitivne energije.
Hvala, Lidija 🙂
Hvala Vama, zaista je lepo dobiti ovakvu priliku i ispričati svoju priču.
Više informacija o školici Mjuzikla možete videti na njihom sajtu, facebook i instagram profilu.
Facebook komentari
No Comments