“Krećemo na rođendan, još jedan ove nedelje, isti kao onaj od pre neki dan i kao onaj od prošlog meseca ili je to bilo prošle godine… sve igraonice liče jedna na drugu i svi rođendani su jednaki… smenjuju se samo mala lica koja svoju ogromnu energiju uglavljuju i oblikuju prema infrastrukturi, smeh se odbija o zidove i ono što treba da bude radost otkrivanja se izgubi negde između bazena sa lopticama i improvizovanim penjalicama.
Kad pomislimo da je dosta zidova i da je prava igraonica za svu našu decu zapravo bezgraničan prostor sa bezbroj mogućnosti da se otkrije svet, nauči i doživi nešto novo, tada je vreme da se vratimo prirodi. Da raširitimo ruke, otvorimo srca i pustimo da nas osvoje neke nove avanture.
Mi smo tu da pripomognemo maloj i velikoj deci da uživaju u prirodi, ponešto nauče i sjajno provedu najvažniji dan u godini – svoj rođendan.
Dodjite da se igramo, trčimo, upoznamo prirodu, tražimo blago, otkrivamo šta je ispod lišća i iza brega… za igraonice bez zidova! Čekamo vas!”
Ovo je tekst koji će vas dočekati na facebook stranici Edukativnog centra Riznica. Napisale su ga Maja i Irena, predavači i animatori Riznice, a nama se mnogo dopalo te smo ih pozvale u virtuelne goste.
Izvolite devojke, smestite se, nadam se da vam je udobno. Za početak, ko ste vi? 🙂
Ja sam Maja Krasin Matić, imam 33 godine i obožavam rad sa decom. Diplomirala sam na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, smer etnomuzikologija, gde sam sada i na doktorskim studijama. Moja profesija nije danas tako uobičajena, i iako sam svesna da je posao u struci teško naći, svoju odluku za upis na studije da mogu da se vratim 15 godina unazad, ne bih promenila. Etnomuzikologija pruža široko polje interesovanja, muzika, pesma, igra, običaji, kultura, tradicija i istorija. Svakodnevnica nam je ispunjena nekim nevidljivim zakonima po kojim funkcionišemo, počev od različitih verovanja, običaja kojima se odupiremo ili privoljevamo kada obeležavamo običaje iz životnog ciklusa (rođenje, svadba i smrt) ili kalendarskih običaja (Božić, Uskrs, slava, post…). Šta se tada pevalo, igralo i koja nas je muzika pratila, a šta se od te tradicije sačuvalo ili izgubilo, osnovni je istraživački posao jednog etnomuzikologa. Moja usmerenja nakon osnovnih studija su okrenuta ka izučavanju narodnih igara iz današnjeg ugla, pa sam tako i koautor dveju monografija o srpskim koreografima narodnih igara (Desanka Desa Đorđević i maestro Branko Marković). Ljubav prema svojoj profesiji usmerila sam na približavanje tradicije, običaja, verovanja i kulture najmlađem uzrastu od 4-14 godina. Ideja o porektanju udruženja Edukativni centar Riznica se stvorila pre pet godina, sa ciljem da edukujemo decu kroz različite tematske radionice o srpskoj kulturi, tradiciji, istoriji i nasleđu. U timu je nekoliko predavača, diplomirani arhitekta, diplomirani etnolog, instruktor Saveza izviđača Beograda, diplomirani arheolog i diplomirani etnomuzikolog. Koliko su naše retke profesije lepe, objasniće Vam i moja koleginica i saradnica u timu, Irena Radenović Trifunac, diplomirani arheolog.
Ja sam Irena Radenović Trifunac, u neka pradavna vremena sam diplomirala arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, išla na brojna terenska istraživanja, malo kopala, malo prepipavala arheološki materijal i u svemu tome neizmerno mnogo uživala i rešila da svoj entuzijazam, znanje i radost otkrivanja podelim sa onima koji to najviše umeju da cene- sa decom. Pored priče o tome kako su ljudi živeli kad je civilizacija bila još veoma mlada, od čega su se pravile prve alatke i kako je nastala umetnost, mnogo pažnje posvećujemo i tome da decu naučimo šta je to kulturno- istorijska baština, zašto je važna za jedan narod, i kako svako od nas može da doprinese očuvanju onoga što imamo.
Mi smo iskreni zaljubljenici u naše profesije, koji veruju u to da samo čvrstom voljom i odlučnošću, uz pomoć malo mašte i ideja, svako može da se bavi svojom profesijom.
Ukratko – čime se bavite?
Edukativni centar Riznica pruža široki spektar različitih tematskih programa za decu uzrasta od 4 do 74 godine. Bavimo se verovanjem starih Slovena kroz mitska bića, slovenska božanstva (o kojima se danas malo zna) uz pomoć kojih decu upoznajemo sa srpskim paralelama fantastičnih bića koje su upoznali u stranim filmovima poput Gospodar prstenova i Hari Poter. Razvijamo deci svest o kulturno istorijskom nasleđu kroz radionice kao što su srpska arhitekture i arheologija. Učimo veštine starih zanata pa deca imaju priliku da sama izrade tradicionalni nakit pomoću perlica, čuju kako je izgledalo biti voskar, jorgandžija, abadžija i dr. Deci je naročito zanimljivo sviranje na tradicionalnim muzičkim instrumentima poput frule, dvojnice i kavala pa sa lakoćom usvajaju osnovne principe sviranja na njima.
Na vašoj facebook stranici smo videli da sa decom obrađujete razne interesantne teme, od arheologije, starih zanata, preko tradicionalnih instrumenata i narodnih običaja. Kako ste došle na ideju da Beogradu ponudite takvu vrstu dečijih radionica?
Ta ideja se rodila iz želje da pokažemo deci šta je sve naše kulturno nasleđe. Strani filmovi i serije koje su veoma gledane, mnogo više plasiraju svoje običaje i način života od nas i deca se vrlo rano upoznaju sa kulturom i tradicijom drugih naroda a da pre toga nisu upoznata niti umeju da prepoznaju kulturni identitet iz kog potiču.
Otkud baš u Beogradu?
Tu smo rođeni, tu živimo, tu naša deca odrastaju. Sadržaja je mnogo u ovom gradu za sve uzraste, ali u moru tih sadržaja, ovakve cikluse edukativnog sadržaja nismo pronašli. Dovoljno je bilo da se okupimo, svako iz svoje profesije izvuče srž, zanimljivosti i osmisli niz radionica koje smo povezali u nekoliko jedinstvenih programa. Vrednost programa i način realizacije je nekoliko godina za redom prepoznalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, sekretarijat za kulturu grada Beograda, sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda, lokalne samouprave, dečji kulturni centar Majdan i centar za kulturu i obrazovanje Rakovica.
Gde se, kada i koliko dugo one organizuju?
Organizuju se već pet godina u kontinuitetu. U ovom trenutku zainteresovani mogu da isprate naš program u dečjem kulturnom centru Majdan (svake subote) a potom se od jeseni selimo u ustanovu kulture “Parobrod”. Takođe, svakog vikenda (subota i nedelja) sličnom programu deca mogu da prisustvuju i u restoranu “Timeout” na Adi Ciganliji u odeljku koji se zove “Igralištance”, tamo ćemo biti do kraja septembra i očekujemo puno novih malih lica sa kojima ćemo se igrati I kroz igru svašta naučiti.
A da se vratimo na početak teksta, kakve veze vaše radionice imaju sa rođendanima?
Pošto imamo višegodišnje iskustvo u radu sa decom a kako smo i same ponosne mame malih dečaka, znamo koliko deca vole da budu napolju i koliko je sve bar pet puta zanimljivije ako je negde napolju gde može da se viče, skače, pipne i oseti, spojile smo lepo i korisno i napravile jedan nov koncept naših programa, a to je organizacija dečjih rođendana i radionica u prirodi. Cilj nam nije samo da se deca izvedu napolje, već smo pažljivo odabrale svaki teren gde ćemo u dogovoru sa roditeljima organizovati rođendane koje smo nazvale “Igraonica bez zidova”. U ta dva sata pravimo se da smo arhitekte, arheolozi, vrsni poznavaoci mitologije, a pre svega avanturisti koji otkrivaju svet. Malu pomoć smo zatražile i od instruktora Saveza izviđača Srbije, jer imamo želju da svoje programe uvek širimo i nadograđujemo tamo gde ima prostora. Smatramo da će u budućnosti potreba za ovakvim “igraonicama” biti sve veća, jer se pokazalo da je zatvaranje dece po vrtićima, igraonicama, sobama jedan od vodećih krivaca za sve češće alergije i porast gojaznosti među sve mlađom populacijom. Trenutno su u nekim zapadnim zemljama najpopularniji vrtići u prirodi ili na farmama gde deca po ceo dan provode napolju. Ta deca imaju daleko bolji imunitet i fizički su mnogo sposobnija od svojih vršnjaka koji dane provode u klasičnim vrtićima.
Za razliku od igraonica na koje smo svi navikli, ovde se umesto na toboganima i penjalicama, igramo u prirodi, provlačimo se kroz uske utabane staze, saznajemo kako se traži blago uz pomoć mape, pravimo mitska sela, upoznajemo se sa mitskim mestima, orijentišemo se u prirodi i zabavljamo se otkrivajući svet oko sebe na jedan zabavan i kreativan način.
Da li imate neku angedotu sa radionica koju biste podelile sa nama?
Rad sa decom je uvek više nego zabavan, način na koji njihovi umovi funkcionišu i logika kojom oni dolaze do najneverovatnijih zaključaka je ono što nas svaki put fascinira, ostavi bez teksta i do suza nasmeje. Jednom prilikom kada smo pričali o rimskim lokalitetima na teritoriji Srbije, dotakli smo se teme podnog grejanja. Decu uvek zanima još nešto više i imaju samo još nešto da kažu i pitaju pa tako smo i ovog puta stigli do toga da samo priča o podnom grejanju nije dovoljna, nego smo pronašli slike da oni mogu da vide kako je sve izgledalo. Nakon što je vrlo studiozno pogledao slike, jedan dečak je rekao da njega sve to podseća na kanalizaciju. Prvo su se svi smejali, ali onda se jedno malo lice vrlo uozbiljilo i pitalo:’’Stvarno, gde su Rimljani piškili?’’
Imate li još nešto da dodate što smo zaboravili da vas pitamo?
Želimo da istaknemo da su programi u dečjem kulturnom centru Majdan i restoranu “Timeout” na Adi Ciganliji besplatni za sve zainteresovane. Programu mogu da prisustvuju roditelji, bake i deke, koji se isto tako lepo zabave družeći se sa nama i svojom decom/unucima. Svi zainteresovani mogu pogledati šta smo sve radili, gde smo trenutno i šta dalje planiramo na FB strani i instagram profilu edukativnog centra Riznica ili nam pisati na mail ecriznica@gmail.com
Srećan rad vam želimo i što više rođendana bez zidova i dečijih osmeha.
Facebook komentari
No Comments