Prazna, bela površina ispred mene, sa kursorom koji treperi, čeka od mene da krenem da ispisujem reči i redove, a ja ne znam kojim bih slovom počela. Kojim se slovom opisuje ovo osećanje koje je knjiga izazvala u meni?
Premeštala sam je sa police na sto, sa stola na policu i čekala je baš tu nedelju popodne kada sam uspela da sredim naš životni prostor, da ušuškam fotelju ispod police, uperim svetlo u nju i počnem da je čitam. Očekivala sam jednu porodičnu priču, napisanu iz ugla jedne mame i pitala se šta bih to novo mogla da saznam o porodičnom životu. Činilo mi se da je sve već napisano, prepričano, podeljeno. Nisam ni slutila da knjigu neću ispustiti iz ruku dok je ne završim.
Knjiga počinje ljubavlju. Jer tako počinje i stvaranje porodice. Počinje jednom trudnoćom, radovanjima i strepnjama kroz koje sve prolazimo kada prvi put u nama raste novo, drugo biće. Ali sve što se dalje dešava ne liči ni na jednu priču koju smo ranije čuli.
I ovde bih zaustavila sve trudnice ili one koje planiraju uskoro da postanu i zamolila da ne čitaju dalje. Ova knjiga nije za vas. Poslušajte me, verujte mi, ako budete za par godina zainteresovane, ovaj tekst će biti na internetu, ova knjiga će i dalje biti tu. A sada – ugasite stranicu!
Niko od nas nikad nije pripremljen za ono što sledi nakon porođaja. Čitav jedan novi svet se otvara pred nama i potrebno nam je puno ljubavi, podrške i snage da se na to naviknemo. Ali kada na dojenje, presvlačenje, nespavanje, neprekidnu dostupnost bebi i ostale izazove koje donosi jedno maleno biće dodate i saznanje da vaša beba ima šest prstića na nozi i da nije kao druge bebe, zapitate se koja je nadljuska moć potrebna majkama koje sa tim saznanjem treba da ustanu, pokupe sebe, svoje stvari, svoju bebu i izađu u svet na nogama.
Svi mi verujemo da se “one” stvari dešavaju nekom drugom. A onda se desi da baš mi postanemo taj neko drugi. Kada ne bude sve kako smo mi zamislili, izmaštali i isplanirali.
Bojana nam svojom knjigom otvara vrata da zavirimo u njihov život, posmatramo ga iz prikrajka i držimo srce u ruci dok sve to gledamo. Jer toliko istine, strepnje, patnje, ljubavi, radovanja i sreće ne mogu ostaviti nikoga ravnodušnim.
Kada sam drugarici, još uvek pod ustiscima, ukratko ispričala o čemu se radi, prvi komentar joj je bio “ja to ne bih mogla da čitam”. I verujem da bih i ja slično odreagovala da je nisam već pročitala i postala bogatija za čitav jedan novi svet. Život jedne None. Koja gleda na život bez maske, bez predrasuda i otvorenog srca. Život njene porodice, pun ljubavi, podrške i poštovanja. I život jedne Bojane. Majke sa snagom lavice kojoj verujem da je pisanje ove knjige bilo potrebno i isceljujuće, da se priseti, da ne zaboravi, da podeli.
I najmanje što sam ja mogla da uradim je da njene reči pročitam, sa njom proživim napisano i poželim da je zagrlim.
Knjigu Duga, Sunce i Srce je izdala Komshe izdavačka kuća.
No Comments