E pa dragi roditelji, svaka vam čast! Sve OVO smestili ste u jednu rečenicu:
– Videćeš kad dobiješ svoje dete!
Da vam kažem šta sam vid’la!
Život se stvarno promeni. Kao da ti neko pusti ubrzani tutorijal: Kako rasklopiti i ponovo sklopiti motor traktora. Pa ko video – video!
Ljudi misle da je jako bitno da te pitaju kako spavaš. (A svi dobro znamo da se u ljute rane ne dira).
Šta god da je nekad bilo na prvom mestu – sada je na sto prvom.
To je slično onom kad si dugo singl. Pa te odjedanput iza ćoška sačeka poljubac. Pa imaš dečka i držite se za ruke. Samo što te niko ne pita kako spavaš. I što nisi ni singl, ni par – već trougao.
Samo što si zagazio u čuveni broj 3.
Sa tim brojem u pričama počinje magija. U životu s njim počinju čudesa.
Ali u životu nam ista čudesa promaknu. Jer: peremo sudove, peglamo veš, čekamo u dugačkom redu da platimo račune.
Roditelji, zašto nam niste rekli da se sve vrati i da se sve postigne, a da su neke stvari neponovljive?
Kao: kad beba prvi put podrigne posle pola sata dojenja.
Kao: kad deset dana staro čudo KONAČNO zaspi u 3h ujutro.
Kao: kad se isto to deset dana staro čudo probudi ponovo posle dva sata.
Kao: kad se prvi put nasmeši i dotakne ti lice.
Kao: kad diše na tvojim grudima.
Kao: kad trlja okice jer mu se spava.
Kao: kad shvatiš da je ta zgužvana gomilica života tvoja.
Zašto ste sve smestili u tu običnu preteću rečenicu: Videćeš kad dobiješ svoje dete!
Ništa ja nisam videla. I ništa vam više ne verujem. Zašto nam niste rekli? Gde je neko logično objašnjenje za ovoliku ljubav i za ovoliki strah?
Niste lepo opisali koliku sreću možeš da podneseš. I zato, roditelji, svaka vama čast! Sve ste nas učili, a niste nas pripremili na OVO.
P.S. A vi koji još nemate decu… Šta da vam kažem? Videćete o čemu pričam… kad dobijete svoje dete!
No Comments