U debeloj hladovini ispod krošnje baobaba koje je usamljeno stajalo usred afričke pustinje obasjano letnjim suncem stajala je žirafa Adelina.
Baš u trenutku dok je grickala dva sočna lista, naišao je slon Velibor.
“Blago tebi draga moja Adelina, oduvek sanjam da mogu da dohvatim tako sočne listove sa najviših grana.” – duboko uzdahnu Velibor.
“Oh, verujem, ali i ja oduvek sanjam o takvoj surli koja može da se pokreće i savija…”- odgovori Adelina.
Utom, ispod drveta uskoči lav Ivo i jednim potezom otrese svoju bujnu, raskošnu grivu. “Zdravo društvo!” – razdragano uzviknu Ivo. “Jeste li videli negde Emiliju kornjaču?!”
Samo što su se okrenuli, žirafa, slon i lav u daljini ugledaše Emiliju. Bila je već stara i kretala se jako, jaaako sporo. Već je skoro pao mrak dok im se ona približavala.
“Ponekad pomislim kako ću ovaj moj oljušteni oklop ostaviti negde na putu!” – reče kornjača Emilija, jedva dolazeći do vazduha od umora. “Samo da mi nije toliko koristan, već bih ga se otarasila.”
“Khm, khm!” – Adelina pročisti grlo, pa se zatim pomalo zvanično obrati odabranoj družini – “Okupili smo se danas, na našem uobičajenom mestu zbog jednog ne baš tako lepog povoda. Kao što vam je poznato, pre pet dana nestao je naš veliki prijatelj noj Tihomir, zvani Tihi. Već mnogo puta znao je da zaluta, ali nikada ovako dugo. Zato ćemo sada detaljno osmisliti plan i napraviti mapu. Važno je da pratimo plavu zvezdu na istoku. A poznato vam je da ako se tokom dana stvore gusti oblaci, ona se ne može tako lako uočiti. Zato je duga noć pred nama. Pre nego što vam otkrijem ostale detalje našeg plana, moram vam reći nešto veoma važno” – sa ozbiljnim izrazom i njuškom reče žirafa Adelina.
“U potrazi za Tihomirom koristićemo ono najbolje što svako od nas ima. Meni će poslužiti dugačak vrat, Velibor će vešto koristiti svoju surlu, Ivo će biti na oprezu sa oštrim kandžama, a možda će upotrebiti izrazito lepu grivu.
Emiliji će značajno pomoći oklop, tako da ne sme ni da pomisli na to da ga negde zaboravi ili, još gore namerno ostavi.” – upozorila je Adelina.
“Hajde sada, približite mi se da počnemo. Stanite u krug oko mene. Nemamo mnogo vremena….”
“Je ‘l mogu ja nešto da pitam?” – radoznalo reče Velibor. “Zašto nam je toliko važna ta plava zvezda?!” “Mislila sam da ti najbolje pamtiš, a zaboravio si da je Tihomir prošle godine u isto ovo vreme pobegao u pravcu plave zvezde, ali smo ga pronašli tačno kod skretanja koje zovemo tri kaktusa. Sećaš se…?” – Adelina upitno pogleda u Velibora, koji je zagledan u daljinu mahao ušima.
1 komentar
[…] Potraga za nojem […]