Keva 2

Kampovanje u Srbiji iliti kako (pro/pre)živeti letnji odmor u Srbiji

Prošle godine smo postali vlasnici apartmana za bilo koju tačku na svetu sa nepunih 40 godina. Kupovina nekretnine je velika životna stvar, a priznaćete da retko ko može da se pohvali da ima apartman na svakoj tačci na svetu, ili bar u Srbiji, uz uslov da na nju može da stigne kolima. 

Kako smo to uspeli? Kupili smo šator! Možda je više pokretna, nego nepokretna imovina, ali je zlata vredna. Da se razumemo u startu, nikad u životu nisam kampovala, ni kampu se nadala. To je oduvek za mene bilo- nije to za mene! Za mene su apartmani, hoteli, ove ili one kategorije, zavisno od date situacije, ali uz uslov da su pristojni. Ne brojim zvezdice na tablama, ali je važno da bude čisto. 

Kako deca rastu, sve više vremena provodimo u prirodi i obavezan uslov u pretrazi svakog smeštaja postao je i direktan izlaz na dvorište, a to nije lako pronaći. I onda, mic po pic- od stidljivih razapinjanja šatora po našem stanu, preko dvorišta baba i svih ostalih u koje smo ikad ušli, muževljevih kamperskih iskustava i velike detinje želje, a i roditeljske da što više budemo u prirodi, potomkinja solunskog borca u meni je rešila da popusti pred diskretnim pritiscima pundravaca. I svojih i ostatka porodice. Pomoglo je iskustvo prijatelja, te para koji se upustio u avanturu divljeg kampovanja sa bebom, a ni iskustvo tročlane porodice nije odmoglo. Ako oni mogu na divlje i sa manjom il brojnijom decom, vala mogu i ja u organizovani kamp sa dvoje dece i mužem koji ima iskustva u kampovanju.

Avanturista u meni bira šator, pravi spiskove, suptilnim veštinama tajnog agenta propituje iskusnije kampere i zaposlene u samom kampu, skida paučinu sa starih stvari iz podruma i žicka opremu od prijatelja/familije/komšija. Kao i za sve u životu, dobra organizacija, planiranje i informisanje je ključno. Slušam preporuke iskusnijih za kupovinu šatora- da bude dvoslojni, mm kiše po mm nečega, testiran u monsunskim uslovima, da ima ventilaciju, duple podove, duple zidove, što viši to bolji. Klimam glavom i naručujem tirkizni, a prijatelji dovlače šator iz italijanskog Dechatlona, tj naš nov dvosobni apartman od 20 m2- spavaća i dnevna soba. Skoro kao naš stan. U međuvremenu se ovaj lanac sportske opreme otvorio i kod nas, pa valja pogledati šta imaju u ponudi. Dušek na naduvavanje za mene i decu smo već imali, muž optimista je sačuvao svoju vreću za spavanje, a posteljinu, prekrivače i jastuke smo poneli iz kuće. Za sledeće kampovanje uzimamo one naduvavajuće jastuke jer ovi kućevni zauzimaju mnogo mesta u kolima. Cirada za ispod šatora se podrazumeva, pumpa i ašovčić na rasklapanje. Minimalista u meni se raduje- garderobe pakujem koliko mora, kozmetiku najnužniju, plastične papuče obavezno i kabanicu za kopača rovova. Iskusno izvlačim za svakog po jedan escajg i po duboko plastično tanjirče, jednu činiju za salatu, jednu šerpicu sa drškom i minijaturni tiganj. Začini, daska za seckanje, lavorče, štrik za veš, džepni nožići i otvarači. Kupili smo šporet na gas u TC Zmaj, platili ga fino, ali je opravdao sva očekivanja, a iz ostave smo iskopali i prenosni frižider sa patronama. Napakovali hrane koja može da stoji (ovsene pahuljice, keksići u svim agregatnim stanjima, namazi, konzerve, gotove hrane za par obroka, dugotrajnog mleka u manjim pakovanjima…), ali svakako smo najviše nade polagali u lokalne prodavnice i restorane. Standardna apoteka za putovanje se podrazumeva, a repelente nismo ni koristili jer insekata i buba nije ni bilo. Poneli smo i nekih milion metara kabla, jer smo imali besplatan priključak za struju u kampu, ali nismo znali koliko ćemo zapravo biti udaljeni od njega, pa da se nađe. Ispostavilo se da nam struja i nije trebala, tj. padala je kiša jedno veče pa smo hteli da si ugodimo i igramo karte pod električnom sijalicom. 

Elem, dok entuzijasta bira ležaljku, usklađuje tonsku kartu sa šatorom i kompletira kolekciju lampi i solarnom, skeptik u meni bira lokaciju, ali u Srbiji- dovoljno blizu da mogu da se vratim kući ako me pojedu komarci, žabe, bube, ako me oduva tornado, pokisnem i udavim se, a dovoljno interesantnu da imam razlog da ostanem dan više. Usput guglam stamozedakrenenaopakonakapovanju.com, jer borba sa samim sobom je zeznuta rabota. 

Inernet kaže da je jedan od uređenijih organizovanih kampova u Srbiji onaj na obalama Srebrnog jezera, a kako okolinu odavno želimo da obiđemo malo bolje, rezervišemo u startu sedam noćenja. 

Dolazimo tamo u prepodnevnim satima, čekiramo se, dobijamo karticu za ulazak u kamp, odvode nas na naše mesto namenjeno uglavnom šatorovanju, u finoj ladovini i blizu plaže, udaljenu od svih, priključujemo struju, brzinski postavljamo šator-apartman, a auto parkiramo pored našeg placa, koji je bio prazan. Nismo imali sto i stolice, ali nalazimo povelik panj i panjčiće za sedenje, kačimo žicu za veš, razapinjem ležaljku, kofer stavljam u predsoblje šatora, potrepštine za kuhinju i sve ostalo ostaje u gepeku koji otvaramo po potrebi. Raspakovana sam. Prostor kampa je zatvoren i vožnja je ograničena, deca su bezbedna, a roditelji mirni.

Kamp je uređen i čist, većinom su posetioci sa kamp prikolicama, dugogodišnji kamperi, fini, tihi, uljudni. Posetilaca ima malo više za vikend, ali nedovoljno da poremete mir u kampu i naruše privatnost. Toalet je udaljen par stotina metara, čist. Desno su wc-i, levo tuš kabine, naravno odvojeni za muškarce i žene. Napolju su mesta za pranje posuđa, a na nekoliko mesta blizu našeg placa stoje i česme na kojima mogu da se operu sudovi. Za sledeće kampovanje kupujem bio deterdžent. Patrone za frižider ostavljamo na recepciji i menjamo ih dva puta dnevno, a to postaje zaduženje za decu koja bez pogovora obavljaju sve svoje dužnosti. Prve noći smo jedva zaspali od sreće, od ushićenja, od pitanja- jel stvarno sad kampujemo, jel to to, jel nas nećete zgrabiti i odneti u neku sobu, jel obećavate?! Najbolji smo roditelji na svetu, ovo je najlepši odmor ikada, najlepša noć ikada… Posle sat vremena cike, smeha, zagrljaja i neverice, zaspali su svi sem mene. Čujem lišće, vetar, čujem bube, ježa, čujem kako pada nešto sa drveća, čujem kapljice kiše. Moji najveći strahovi postadoše moja velika radost i iskrena da budem, najlepše i najduže smo spavali na kampovanju. Starije dete me je ujutro tri puta pitalo da li stvarno može sama napolje. Napolje iz šatora, sama… Tada shvatite koliko život na devetom spratu solitera nije prirodan. Uživali smo narednih dana, sve je bilo lagano, spontano, sve smo radili zajedno sa decom- spremali, raspremali, čistili, prali, kuvali, dogovarali se i pregovarali. Letovanje sa decom nikada nije bilo lakše, slobodnije, prirodnije.

Jezero nije najčistije i to je moja najveća zamerka, ali smo se kupali u njemu, kao uostalom i velik broj posetilaca. Svakako, na jezeru i u njegovoj okolini ima dosta sadržaja zbog kojih ga vredi posetiti. Naredne dane provodimo i u aqua parku na samom Srebrnom jezeru i bazenu Olimpik koji se nalazi na putu do Požarevca i do kog moramo da dođemo kolima, ali kako tamo može i da se ruča, isplati se otići i ostati ceo dan. Cene su pristojne za oba bazena, niže tokom radnih dana kada ima i manje gužve. Posećujemo i prijatelje u Požarevcu i sa njima odlazimo na ergelu Ljubičevo, jednu od najstarijih ergela koju je još 1860. osnovao knjaz Miloš Obrenović. 

Istražujemo Ramsku tvrđavu, koja datira iz sredine 15. veka, a sada je potpuno uređena za posetioce. Obilazimo i divnu Golubačku tvrđavu, lokalitet koji je postao nezaobilazan od kako je ponovo otvoren za javnost. Prvi put u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava se pominje 1335. godine kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Iako je osnovana pre pomenute godine, ne zna se ko ju je i kada tačno podigao, ali se zna da ćete u njoj zasigurno uživati. U ponudi su različite ture za obilaske koje su podeljene po uzrastima, te što su veća deca, imate više mogućnosti za obilazak iste. Nama je na raspolaganju bila ona najkraća, ali koliko da znate, uživali smo za sve pare. Hvatali smo golubove i leptire po kompleksu Lepenskog vira, krali ideje za igranje sa glinom narednih dana, a o značaju i sadržaju ovog nalazišta, jednog od najvećih još iz vremena praistorije, i danas pričamo sa decom i spominjemo ga. Vozimo se pored Dunava, ručamo u etno kompleksu Kapetanov Breg i uživamo u pogledu više nego u hrani, ali ćemo se svakako vratiti da popravimo taj utisak, jer iako se loši dani u ugostiteljstvu teško praštaju, ponekad se dese. U pauzama od izleta i kupanja, igramo mini golf na Srebrnom jezeru, planiramo vožnju bajsevima do Velikog Gradišta, odmaramo dok se deca igraju u lokalnim parkićima, vozimo pedalinu, istražujemo okolinu, nalazimo izgovore za nekupovinu 101 suvenira i jedemo sladoled gde stignemo. Ideja je bila da se na kraju kampovanja spustimo do Stare planine preko Rajačkih pimnica i Gamzigrada, ali odustajemo u poslednjem momentu i biramo autoput jer nam je trebao zubar. Za one koji bi Srebrno jezero da biraju kao bazu, ima tu još sjajnih stvari za obići i posetiti, npr Prirodnjački muzej u Svilajncu, Viminacijum, krstarenje Dunavom i Đerdapsku klisuru, pa sa lakoćom možete da planirate odmor od 10 dana na ovoj lokaciji, a koliko će on biti aktivan, zavisi samo od vas i vaših pundravaca. 

Od prošlog leta, apartmani su nam opcija samo za produžene vikende, a kampovanje jedina mogućnost za letnji odmor. Zvezde na nebu su važnija kategorija od onih na fasadama i takav ugođaj ne može sa lakoćom da zadovolji zvanično kategorisan smeštaj. Kako kampovanje na moru verovatno neće biti opcija ove godine, već sada tražimo lokaciju za ovogodišnji odmor po Srbiji, a nadamo se i nekim dobrim predlozima.

Facebook komentari

Možda vam se dopadne

2 Komentara

  • Avatar
    Mirjana kaže: August 22, 2020 at 11:15 pm

    Zip Camp, Kremna, u podnožju Tare. Predivan, čist kamp, za svaku pohvalu! Trenutno smo u njemu sa dvoje male dece, ima i više nego što je neophodno. I da puno prilika za izlete 🙂 samo ova godina nije baš naklonjena za kamp, ima malo više kiše…

    Odgovori
  • Avatar
    Emilija kaže: August 26, 2020 at 10:49 am

    Mirjana, kako ste stigli do babe i dede :)))?!?! Pozdrav od ekipe iz Kremne, tj od Eme iz satora pored vaseg 🙂

    Odgovori
  • Leave a Reply to Emilija Odustani od komentara