Kada je mesec u retrogradnoj ženi?

Kada je mesec u retrogradnoj ženi? Pa to vam je svaki onaj dan kada ustanete na levu nogu, odgegate se do kupatila pogledate u ogledalo i prosto ne znate dal’ da sebi zviznete šamar, izgrebete lice ili popijete svoju kosu.

To je za početak.

Ostatak tog  fabulos dana u vašem mozgu tačnije u vašoj Amigdali izgleda kao da ste sestra bliznakinja Džonija Depa u filmu “Paranoja u Las Vegasu”.

Spremanje za posao/šta god vas čeka tog dana, podseća na bipolarni poremećaj žene u krizi srednjih godina. Prvo na sebe navlačite trenerku, a pamučne gaćice koje su nekada bile bele, al’ su sad ipak nekako svetlo sive, iako ste bile ubeđene da odavno ispravno sortirate veš, sasvim jadnušno čuče na vašim UVEKOGROMNIMMAMUIMNJIHOVUKUKOVIMA. Brushalter je onaj što ste nosile kad ste dojile pre dve godine, što vam sad visi tri broja veći jer nostalagija za tim peticama nikako da prođe. Dok se ogledate u ogledalu sve u fazonu moje je prošlo, nešto malo, neprijatno al’ potencijalno histerično vam se smešta u središte želuca. E nećeš ga majci kukavnoj, kopaj po fioci, vadi one jedne jedine crne čipkaste, al’ ipak sintetičke tange, od kojih vam je toliko neprijatno, jer vam bukvalno prave reviziju epizotomije svaki put kad ih nosite, da poželite da se izjasnite kao vaginalno challenged svakom ko vas pita kako ste.

Panično rovareći po ormanu jer nikad nemate šta da obučete, posebno u situaciji kad poželite da odludite ribu u fazonu “ja se ne doterujem zbog drugih, već samo zbog sebe”, nalazite te posebne, dva puta u njih stale, kad ste imale 15 godina farke, i odlučujete da je stigao trenutak za njih. Navlačite 3-4 steznika što vam mama kupila, jer vodi računa o vašem braku, prestajete da dišete na dvadeset minuta i uspevate! Al’ ne lezi vraže! Pa izgledate jebozovno, al’ to nema ko da vidi!!!

AAAAA, selfi štap, selfi štap, gde je selfi štap?!

Dok se krećete ograničenim, šestar nalik pokretima, uopšte vam nije važno što ćete zakasniti na gde god da ste krenule. Muž je razvezao decu po školama, a ludilo se ne najavljuje. Takođe ste vrlo iskusno naučile da nije pametno mu se opirati, misli se na nenajavljenu povišicu ludila u vašem uobičajenom kontu od dva bezrazložna napada mesečno, jer tada se ponašate kao šizofreno/suicidna hobotnica, koju stranci nude pivom i bensedinima. Ovako kad udovoljite tom posebnom ženskom daru, koji vas čini toliko emotivnom i “posebnom” da ni “Milosrdni anđeo”, Donald Tramp, Maja Nikolić ni sve harpije ovog sveta, vam nisu ni blizu! Vi u stvari uspevate da postignete mir i homeostazu i mogućnost povratka u prvobitno stanje.

OM! (lotus položaj ili za one baš temperamentne downward-facing dog).

Iako na fotkama ne izgledate baš tako dobro kako ste se nadale, jutro posle ove injekcije samopouzdanja ipak izgleda svetlije. Pa niste vi šaka jada, neko ko može da preko vagine preturi desetak kila dece al’ zapne kod otvaranja tegle ajvara. Ne, ne!

Mi smo žene koje svoje poraze i jade leče kod frizera i na kursu ručno rađene organske kozmetike!

Pa mi smo u svojim  srcima a i u vaginama udomile (neka jednog, a neka i više komada) emotivno nedostupnog muškarca koji cveta pod našim nežnim okriljem. Može se reći da smo mi njegova sigurna kuća. Rescue vagina, rekli bi ameri.

A to potvrđuje i naučna studija, koju sam upravo izmislila. Kada je mesec u retrogradnoj ženi, mi žene smo u stanju da upišemo dva fakulteta, damo otkaz, obrijemo obrve, izvadimo mast iz dupeta i stavimo ga u facu, udomimo 4 mačke, ježa i pacova. Da, da, to su periodi kad imamo napade panike, samoće ali i izlaženja u KST.

Nema smisla kriti da sve imamo te dane i ne, oni nemaju veze sa menstrualnim ciklusom. Znam da ste bile sigurne da ću svaliti sve na PMS.

Ne. Ovo su drugačiji dani. Tih dana se ruča sa Donesi.com ili prosto “Na, evo mama skuvala jabuku, ručaj dušo, mama voli kad joj je dete zdravo”. Tih dana se muž čeka s posla sa nožem iza leđa i crvenim karminom. Nekako je pretanka linija između imam za tebe dragi Xbox među nogama i zašto nisi shvatio da se pravim da nisam ljuta zbog onog juče kada sam se naljutila na tebe jer nisi želeo da ponovo gledamo “Titanik” zajedno. Ja te nikada ne bih ostavila u tom ledenom moru kao ona debela Kejt, bilo je na dasci mesta za obojeeeee buha,plač, šmrc…

Kada je mesec u retrogradnoj ženi, to znači da je smak sveta došao i prošao, a fucking Maje ipak nisu skontale šta im vanzemaljci poručuju!

Tih dana se javljamo na fiksni telefon na koji se nikada ne javljamo jer nas zovu samo one jadne tete što nas lažu da smo upravo mi osvojili nagradu u igri u kojoj nikad nismo učestvovali u vidu Dormeo jastuka, merenja pritiska i sendviča na splavu Trlababalan. Te jadne tete ne znaju da smo upravo popunile online pristupnicu za kurs Sajentologije, pogledale sve Netflix serije i sada smo spremne za ćaskanje sa njima. Milina!

” Halo, dobar dan, jel to stan Vučić. Jeste, izvolite. Jel ima neko stariji od 35 godina u kući? Nema nažalost, ja imam samo 28 ali mogu i ja da vam pomognem. Paaa, u redu. Kažite mi dal redovno merite pritisak? Da, svakodnevno. Iako se zdravo hranim, šetam decu, pse, staru majku i komšije, treniram džijudžicu, pilates, jogu, tenis i plivanje, mislim da mi je pritisak ipak malo nizak. Možda je u pitanju stres ili nedostatak seksa i putovanja. Znate, jeste da sam u najboljim godinama al’ današnji život je tako brz i često sam usamljena a i drugarice su mi sve, pa kako da kažem, moglo bi se reći neiživljene, nisu kao ja uravnotežene i zrele. Ja nisam ničega željna, znate ono sve u svoje vreme. Al’ šta ćete, te jadnice, nisu one krive, bolje i sada to da istutnjaju nego kasnije. A znate baš kad me pitate za pritisak, jedna moja drugarica ima baš nizak i uporno izlazi i pije, al’ ne prija joj, i naravno jednom je tako … Halo, halo, jeste li tu?” tu, tu, tu…

Facebook komentari