Umetnički atelje u “svemirskom brodu” na Adi

Samo 5 km od centra Beograda, postoji jedno magično mesto koje se zove Ada Safari. Ako ste bili barem jednom, jasno vam je zbog čega je ovo mesto tako magično. Ako niste, reći ćemo vam samo par ključnih reči: malo jezero, mir, dvorište restorana u senci stoletnog drveća, riblja čorba, girice, točeno, mini zoo vrt sa patkama, guskama, kokoškama i paunovima koji se slobodno šetaju, klub Gavez i Atelje Đir.

Iako bi o svakoj od ovih stavki mogao da se posveti poseban tekst, ovog puta ćemo pričati o Ateljeu Đir, jednom veoma drugačijem ateljeu od svih ateljea koja smo do sada videli.

Po čemu je toliko drugačiji i poseban, možete se pitati? Za početak po izgledu.

Ako ste nekada bili na Adi Safari, sigurno ste ga primetili. To je jedna kombinacija pečurke i svemirskog broda između krošnji velikog drveća sa panoramskim pogledom na zelenilo.

Ali, nije atelje samo po tome drugačiji. Ako se popnete stepenicama i stidljivo kucnete na vrata, pojaviće se Milica, umazana do laktova i nasmejana do ušiju. Nama se ona dopala, pa smo poželeli da je upoznamo i sa vama.

Milice, drago nam je da si pristala da podeliš svoju priču sa nama. Za početak, ćao :).

Zdravo. Hvala i vama što se voljni da podelite moju priču.

Opiši sebe u 10 reči.

Komunikativna, snalažljiva, brižna, vesela, duhovita, izuzetno emotivna, kreativna, radoznala, ponekad lenja i večiti sanjar. 

Otkud ti u umetničkim vodama?

Još od malih nogu mi je bilo zanimljivije da barbikama pravim nameštaj od blata i cigli nego samo da ih presvlačim, da oslikavam zidove moje sobe i da crtam kada niko neće napolje. Naše dvorište je jedno vreme bilo stovarište građevinskog materijala i uvek sam pravila razne predmete koji su samo meni bili upotrebni. Od četvrtog razreda osnovne škole idem u atelje gde sam postepeno razvijala svoje likovne sposobnosti i ljubav prema umetnosti koja nije prestala ni danas. Kao mlađa sam svirala gitaru, pisala pesme i priče pa nije bilo dileme oko toga da li ću se baviti nekom vrstom umetnosti. Keramika je sada na prvom mestu. 

Znaš da svi želimo da čujemo nešto više o ateljeu. Odakle ti u njemu i čemu je služila ova građevina pre nego što si se ti uselila u nju? Znaš li njen istorijat?

Ja imam informacije da je ovaj objekat nekada bio planetarijum za decu i igralište, potom neka kontrolna soba ili vodotoranj. Sve ostale informacije nisu potvrđene ali su ljudi pričali da je tu živeo čovek koji je imao gavrana za kučnog ljubimca.  

Zašto “Đir”?

Atelje je kružnog oblika pa otuda đir. Đir je stara srpska, italijanska, hrvatska reč za krug. Zvučno je, kratko, neobično i slaže se uz sam prostor. 

Koliko ti je vremena trebalo da ga preurediš? U kakvom si ga stanju zatekla kada si prvi put ušla?

Prostor je bio potpuno ruiniran kada su majstori došli. Puno krša je izneto. Za renoviranje je trebalo nekoliko meseci, a za sređivanje i unošenje svih potrebnih stvari oko mesec dana, mada ja stalno unosim i iznosim stvari kada dobijem neku novu ideju za raspored.

Kako izgleda jedan tvoj dan? 

Kada dođem u atelje uvek prvo napišem plan rada za taj dan. Tako mogu da adekvatno rasporedim vreme i da uradim što više stvari. Uglavnom dođem oko 10h i ostajem do 18h, nekad dođem ranije i ostanem do kasno ali to zavisi od količine posla. 

Koje doba dana i godine ti je omiljeno u ateljeu?

Najlepše je ujutru, kada je mirno i tiho, pogotovu zimi kada kroz prozore gledam kako pada sneg, ali ako uživate u prirodi kao ja onda je uvek prelepo. 

Imaš li neku anegdotu vezanu za atelje ili ljude koji ga posećuju?

Ima raznih anegdota, raznih situacija i puno ljudi dnevno prođe kroz atelje. Svi hoće da vide šta se dešava unutra i da se informišu o dešavanjima. Najzaniljivija su deca kojima roditelji dozvole da se sami popnu gore i da hrabro provire, pa mi postavljaju razna pitanja i neretko uprljaju ruke glinom. 

Na čemu trenutno radiš?

Trenutno se posvećujem organizaciji prve samostalne izložbe koju planiram na proleće i pripremama prostora za radionice keramike u Ateljeu Đir. 

Koju muziku slušaš dok radiš?

Zaista nisam pristalica jednog određenog žanra muzike tako da se na mojoj listi može naći Deff Leppard iza Bilje Krstić, Trkulja iza jedne divne hrvatske grupe Silente i Zabranjeno pušenje iza Amy Winehouse. 

Ovaj prostor bismo odvojili da nam kažeš šta si sve uradila i postigla do sada i na šta si ponosna.

Pre svega sam ponosna na ovaj prostor, a zatim na mnogobrojne grupne izložbe u Srbiji i inostranstvu. U januaru sam završila master studije tako da su uglavnom to studentski radovi. Ponosna sam na nagradu memorijalne galerije ‘’Dušan Starčević’’, izložbu u muzeju Nikole Tesle i na brojne izložbe pri ULUPUDS-u. 

Odakle crpiš inspiraciju?

Inspiracija uglavnom dolazi nesvesno i onda kada ne očekuješ da će ti nešto kul pasti na pamet. Inspiracija ponekad može da bude malo precenjena jer je poenta da radiš što više i da eksperimentišeš pa će nešto od toga isplivati kao prava stvar.

Retkost je videti tako mlade ljude, a ispunjene i fokusirane na rad koji vole. Na koji način su te roditelji usmeravali i podržavali u tvojim izborima? Šta ti je bilo najznačajnije što si od njih dobila?

Porodica je uvek bila potpora za sve moje ludosti. Svaki neuspeh je bio lakši, a svaki uspeh još veći jer sam uvek bila svesna da imam porodicu koja je uvek tu. Najznačajnija je sloboda koju sam dobila od njih. Nikada se nisam plašila da nešto neću uraditi kako treba jer je svaki neuspeh bio znak da treba više da se trudim i da se borim za ono što želim. Nakon neuspeha uvek dođe i neki uspeh i ta smirenost i bezbrižnost u građenju sebe kao osobe i umetnika je najbitnija za svako dete. 

Šta planiraš dalje?

Planiram da još mnogo eksperimentišem, otvaram sebi sva vrata ka ozbiljnom i profesionalnom poslu jednog umetnika i da apsolutno uživam u tome. 

Ako smo zaboravili nešto da te pitamo, ovo je mesto da to sa nama podeliš. 

Možda bi ovo bilo idealno mesto da podelim sa vama informacije o radionicama keramike koje će se održavati u ateljeu. Imaćemo termine za decu, odrasle i roditelje koji bi zajedno sa decom pravili činije, tanjire, šolje ili razne druge oblike od gline.
Otvaram svoja vrata i pozivam sve čitaoce od 7 do 107 na promotivnu radionicu u subotu 30. novembra 2019. godine od 11h. Svi su dobrošli da dođu da se upoznamo, da vide atelje, da umažu ruke i da vide kako je to raditi i stvarati okružen prirodom

Hvala ti Milice, vidimo se u tvom điru 🙂

Facebook komentari