Snovi jedne govorljivice

Jesenas, knjige su ostale u školi, možda nečemu i posluže. Kući smo doneli Ilijine radne sveske za likovno, muzičkoi matematiku.Sve za šestake. Mogli smo nekome da ih poklonimo. Mogli smo i da ih prodamo. Nije bilo potrebe da ih ostavimo za neko drugo dete – sva su dobila svoj komplet. Bile su potpuno nove ali Ilija ih neće koristiti. Smišljene su i napisane za decu koja govore, čitaju, pišu. Sabiraju i oduzimaju, crtaju, pevaju.

Ilija ne čini ništa od toga, barem ne onako kako su ljudi navikli da se takve stvari rade i jedino pristaje da osmotri slike. Voli knjižice o Maji na obali reke, Maji i zalutalom mačetu, Maji i svemogućoj lasici. Dugo zagleda ilustracije, još duže knjige premeće po rukama, igra se njima. Zatim ih odlaže u stranu, kao i sve one stotine pre njih.

Uskogrudo knjige povezujem isključivo sa čežnjom. Uvek idu u paru. Kao što i razgovor povezujem sa čežnjom i željom. Rečnik kaže da je čežnja u stvari želja, samo silna, strasna. Onda ćemo i govorenje, u sebi, potiho, ili na sav glas, dodati u ovu skupinu izazivača čežnje.
S koje god strane da razmotrim ova pitanja, te se činjenice drže postojano, ne daju na sebe.

Ako, recimo, usred meseca jula silno poželim da sam negde na dalekom severu, željom snažnom, gotovo opipljivom, jer ta me čežnja oduvek mori, setim se da je to samo jedna sitnica, jedno veliko ništa naspram negdašnje želje da Ilija govori. Ta je želja godinama odrasla, sazrela i preinačila se u smireno prihvatanje dečjeg negovorenja kao svojevrsnog načina da se kaže sve što treba da se kaže.

A ta stara željica mala je, majušna, naspram obične, ni po čemu posebne želje da Ilija – čita.

Knjiga “Vetar je peto godišnje doba” se može nabaviti u Novom Sadu: Knjižara Bulevar Books, Bulevar oslobođenja 60; Knjižara Most, Zmaj Jovina 22, a u Beogradu: Knjižarnica Zlatno runo, Svetogorska 24 (prepo puta Ateljea 212).

Facebook komentari