Septembarsko preživljavanje

Ovih dana intenzivno osećam neki pritisak sa svih strana, ogroman oblak tereta koji mi se nadvija nad glavom i neku čudnu teskobu u grudima koju ne uspevam da definišem. I onda sam se setila – septembar! Mesec u kome smo svi fokusirani na decu i njihove nove početke toliko da ne stižemo da se posvetimo sami sebi i onome što nama kao roditeljima donosi (ako pitate autorku teksta) najteži mesec u godini.

Prvi korak koji nas čeka već krajem avgusta je pravljenje planova za pravljenje spiskova za pravljenje rasporeda aktivnosti koje lagano počinju da se gomilaju. I onda kreće:

1. Napraviti spisak pribora i knjiga. Pis of kejk. Posao od 10 minuta posla…Ha! Možda bi i bio da ne podrazumeva prethodno rovarenje po sobi, proveravanje zaostavština iz prethodne školske godine i popisivanje onoga što je funkcionalno a što možemo da upotrebimo makar u još jednom polugodištu. Ok, to smo rešili. Skupili smo jednu malu gomilicu upotrebljivih stvari, dopisali šta je sve još potrebno i to je to.
   Sledeće:
   
2. Napraviti spisak garderobe koju treba obnoviti. Ovo bi tek bio pis of kejk sa sve trešnjicom na vrhu da ne podrazumeva kompletno izvlačenje garedrobe iz ormana, ustanovljavanje da su deca za dva meseca prerasla SVE, uz glasno miksovanje ponosa i negodovanja zbog brzine kojom rastu. Onda sledi drugi krug pakla gde prolazite isto to sa obućom, a na kraju i treći, finalni krug u kom treba da osmislite kako ćete da reciklirate sve ove stvari koje u vašoj kući vise nikom ne trebaju ( kucati na Instagramu: Gruvljak, prim. autora). Sledeće:
   
3. Sada je sve to što ste uredno i najkreativnije moguće poređali po različitim spiskovima i prioritetima potrebno i kupiti. Dakle, kada ste odradili online istraživanje i napravili uporedni grafikon cena i popusta po gradu, zajedno sa svojim naslednicima krećete u pohod za koji se naivno nadate da će sa godinama postajati sve lakši i bezbolniji. Kakav danak neiskustvu! Svakom godinom odrastanja, naši mladunci postaju sve zahtevniji, modno osvešćeniji i uključeniji u trendove i tokove tako da ćete vrlo verovatno pored rekordnog skidanja novca sa kartice u svega nekoliko dana ( ili sati, ako ste baš srećnici) imati priliku da čujete i kako: ”Niste u trendu, nemate pojma šta se sada nosi, potpuno ste krindž i Jao mama, brate”…kao da ovaj period nije bio dovoljno intenzivan i do sada bez dodatnog trigerovanja od strane predpubertetskih bubica.
   
   
   Ali, to nije kraj, idemo dalje:
   
4. Početak školske godine, roditeljski sastanci i tradicionalno držanje predavanja na temu: Moraš da budeš odgovorniji/a, ja sam svoju školu završila odavno, ne mogu da vodim računa o tvojim obavezama, škola je jedina obaveza kojoj moraš da se posvetiš itd. Ne znam kako, ali mi se čini da ovaj godišnji razgovor (ili bolje reći monolog) koji odradim svake jeseni, mnogo više iscrpi i potrese mene nego stranu kojoj je upućen. Sa te strane čujem samo Važi, hoću. I rekla bih da je to pristup koji bismo generalno svi trebali da usvojimo od svoje dece…što bi rekli ovi mladi i moderni: Keep it simple i ne davi i ne analiziraj mnogo. Drugi korak nakon ovog je roditeljski sastanak, koji ćete ako imate sreće pa ste višestruki roditelj, imati čast i zadovoljstvo da odslušate dva ili tri puta u roku od par dana. Plan za čitavu godinu, datumi raspusta, ekskurzija, rekreativnih, planirane akcije u školi, još jedno podsećanje šta se sve sme a šta ne sme u okviru jedne obrazovne ustanove…mozak polako već kreće da krčka i žvaće gomilu informacija od kojih dobar deo u startu isparava kao da ga nikada nije ni bilo (hvala svim pametnim umovima i programerima i kreatorima modernih telefona na svim notes i reminder aplikacijama koje izrabljujem na dnevnom nivou). Ok, školu smo upakovali, šta je sledeće:
   
5. Treninzi i vanškolske aktivnosti: Svaki roditelj se trudi da omogući detetu da se razvija van škole u oblastima za koje je nadaren i koje ga zanimaju. Jer, mi smo tu da ih podržimo i omogućimo im da prate svoje snove, kad ćemo ako nećemo sad, za koju godinu im nećemo trebati i slične krilatice. I sve bi to bilo prelepo da ne podrazumeva maltene akrobatsku logistiku koja se često množi sa dva, tri ili čak četiri u zavisnosti od broja aktivnosti i broja dece. Pa se onda, sa početkom svake nove sezone dodatnih aktivnosti kompletno duplira gorepomenuta lista pod 1, 2, 3 i 4. Tu negde bi valjalo da dodamo i dečije rođendane, kuvanje ručkova za nekoliko dana unapred i sezonu prehlada i virusa koji nepogrešivo prate svaki povratak dece u kolektiv.

I tu dolazimo do ključnog trenutka: A šta je sa nama? Naši poslovi i dnevne obaveze nažalost ne prate školske kalendare i samo se nadovezuju jedni na druge dok ih mi već po automatizmu samo rešavamo ili parkiramo sa strane u septembarskom modu preživljavanja.

I zato sve keve, ćalci, samohrani roditelji i oni koji ovo prolazite u paru: Nekome ko još uvek nije iskusio septembar kao roditelj svi ovi problemi mogu da deluju smešno. Ali, oni ne znaju ono što mi znamo: nije uvek lako iako je (skoro) uvek lepo. Čak ume da bude baš teško i izazovno. I skroz je ok da pričamo o tome kada nije lako i kako možemo da pomognemo jedni drugima dok ne počnemo opet da dišemo i ne prebacimo se na neke druge životne akcije i problematike. Septembar je sam po sebi možda i najlepši mesec u godini, a većina nas ne stigne to da primeti – miholjsko leto, divno vreme, predivne boje i neka čaša vina na terasi ili izlazak sa prijateljima (idealno ne roditeljima) mogu da vam budu saveznik u borbi sa svim stresovima koji nam tako prelep onako usputno nameće. Da samo udahnemo duboko, napravimo pauzu, potapšemo sami sebe po ramenu i kažemo “Bravo care/carice, kidaš ovo roditeljstvo”.

Do sledećeg septembra, studio…

Facebook komentari