Maja Veselinović je kovrdžava umetnica iz Beograda koju kovrdžava Iva nije mogla da ne intervjuiše, makar zbog pitanja o savršenom regeneratoru i kremi za lokne.
Kosu na stranu, Maja je izuzetno kreativna i zanimljiva, pa nam je status keve veoma dobrodošao, da se sa njom sretnemo i pitamo sve što smo oduvek želeli da znamo o ilustratorima a nismo imali koga da pitamo.
Pre nego Maju zaspemo pitanjima, zasućemo vas nekolicinom informacija o njenom radu. Maja je freelance ilustratorka, strip autorka i dizajnerka. Ilustrovala je mnogo dečijih knjiga, imala 14 samostalnih i preko 60 grupnih izložbi kod nas i u svetu. Članica je ULUPUDUS-a sa statusom samostalnog umetnika. Pored toga, Maja je keva.
– Možemo reći da je status slobodnog umetnika u Srbiji na lošem glasu. Koliko se slažeš sa tim? Koliko uspeh i ostvarenost imaju veze sa državom a koliko sa individuom?
Zavisi kojom se umetnošću baviš. Mislim da je ilustracija specifična i uopšte da je primenjena umetnost specifična. Ljudi koji se bave primenjenom umetnošću mogu drugačije da se snađu. Mislim da imaju i drugačiji stav uopšte prema umetnosti. Uglavnom su vezani za rokove i možda za nijansu poslovniji.
– Šta je za tebe uspeh?
“Da radim ono što volim i da osećam podršku ljudi oko sebe.
Maja govori i kako je nekad toliko opsednuta nekim svojim tekućim ili budućim projektom (ilustratorskim, MaleVile ili drugim) da često cupka od nestrpljenja i radosti dok razmišlja o trenutku kada će u svom radnom kutku moći na miru da se posveti onome što je započela.
– Najuzbudljivije stvaralaštvo je u intenzivnom naletu inspiracije i vremena. Kako rešavaš situacije u kojima je potrebno sinhronizovati inspiraciju sa rokovima? Koliko energije ti je potrebno za tu vrstu discipline?
“Trudim se da budem profesionalac i da poštujem rokove, ali umem da pomognem sebi tako što pravim konstruktivne pauze i imam razumevanja za sebe.”
Smejale smo se činjenici da završen posao često posmatramo kao nešto što je urađeno brzo i lako, koliko god znale da je tu bilo mnogo rada.
Toliko zadovoljstvo je verovatno jedan od razloga zašto se upuštamo u nove projekte, bez obzira na količinu posla koji sledi. Da, kao i sa decom.
– Rad od kuće je mač sa dve oštrice: pruža veliku slobodu i zahteva veliku disciplinu. Koliko vremena ti je bilo potrebno da napraviš pravila svoje igre?
”Trebalo mi je dosta vremena, ali bila sam vrlo strpljiva.”
– Sem što si ilustratorka, strip autorka i dizajnerka, šiješ, vezeš i heklaš lutke – MaleVile. Koja tvoja strana nije kreativna?
”Mislim da nisam nešto preterano zainteresovana za kuhinju. Damjan i ja smo se podelili tako da on najčešće priprema hranu a ja posle toga sređujem. Tu mi nije potrebna inspiracija.”
– Imaš li hobi koji nema veze sa tvojim svakodnevnim kreativnostima?
”Volim cveće i stalno se trudim da održavam malo zelenila i šarenila na terasi. Obožavam i da lutam po sajtovima sa polovnim knjigama u potrazi za starim slikovnicama. I stvarno bih volela da se bavim nekom fizičkom aktivnošću, recimo plivanjem.”
– Da li se dogodilo da se sretneš sa kopijom svog rada? Na koji način se prevazilaze te situacije i šta misliš o tome?
“Da, sretala sam se sa raznim vidovima “kopiranja”. Drago mi je kad primetim uticaj mog rada kod nekog drugog, lepo je kad saznaš da si nekom uzor i inspiracija. Ali baš se naljutim kada me neko skroz iskopira i rad potpiše kao svoj. Ili još gore – sasvim ukrade rad sa inteneta, aplicira ga recimo na majice i slične proizvode pa prodaje. I u jednom i u drugom slučaju reagujem burno i pripretim tužbom! ”
– Donošenje odluke nije jednostavno. Koji je tvoj način?
“Popuno intuitivno. Kad god sam o nečemu preterano vagala, pravila grafikone i previše razmišljala, to nije bilo to. Kada Damjan odlučuje na taj način, to ima smisla, ali ja volim da osetim atmosferu koja mi sve lepo ukaže.”
Od kupovine radne stolice do kupovine stana ili odvođenja deteta kod lekara, Maja kaže kako joj je intuicija najveća vodilja.
Isto je i u odnosu sa ljudima. Negde osećaš toplinu i bliskost, negde trajnu barijeru i tu je intuicija jedina koja pomaže da stvari postanu jasnije.
– Koliko je roditeljstvo upavo onakvo kako si ga zamišljala? Može li roditelj ikada biti spreman?
“Nekako sam zrelo ušla u to. Meni je, generalno, roditeljstvo super. Mislim da nas je Griša stavio na noge. Upravljamo se po njemu i po njegovom ritmu i mnogo se bolje organizujemo sada nego kada smo bili frilenserski par bez dece. A i ja to vidim po knjigama i drugim ilustartorskim projektima koje sam realizovala u prethodnih sedam godina. Neuporedivo ih je više nego ranije. Inače, meni je bilo jako važno da ostanem u dodiru sa svojom profesijom i tokom najranijih mamećih dana. Tako sam prvi manji ilustartorski posao prihvatila kada je Griša imao tri meseca. Ne mislim da je to neki veliki podvig, ali značilo mi je puno u tom trenutku. Mada i on je bio beba sa kojom je to bilo moguće.”
– Koliko se rad od kuće i deca kod kuće mogu kombinovati?
“Što je dete starije to je rad od kuće teži. To smo najbolje uvideli letos kada se završio vrtić, do škole je ostalo još skoro dva meseca, a mi imali milion rokova. Ritam rada i života se sasvim poremetio. Mi smo čak imali ideju da nam kada krene škola produženi boravak neće trebati, međutim brzo smo naučili da i te kako treba!“
– Da li te kreativnost vodi u roditeljstvu ili si tu više konvencionalan tip? Kakva si ti mama?
“Kombinujem ta dva. Griša u šali kaže da sam “namćorana umetnica”.
Nekad mislim da sam mnogo stroga, a nekad se pitam da li sam mogla biti strožija. Šalim se naravno, ne verujem u strogoću. Najlepši nam je odnos kada ne kalkulišem previše, kada ne analiziram svaku sitnicu i postupak, kad nigde ne žurimo…”
– O kom roditeljskom izazovu najviše razmišljaš?
“Trenutno o prvom razredu. To vidim kao jedan krug, na koju treba da se skoncentrišemo. “
– I da ne izneverimo kovrdžave čitateljke, a ni kovrdžavu autorku pitanja: Koja krema za kosu je tvoja idealna krema?
“Koristim arganovo ulje i fora mi je da ga stavim puno na potpuno mokru kosu. Onda prosušim fenom sa ili bez difuzera i to tako što okrenem glavu na dole 🙂 Tada se lokne najbolje definišu i ne izgledaju suvo. Međutim sa ovakvom blesavom kosom nikad de ne zna. Ono što joj jedan dan prija, sledeći put ne radi nikako, tako da joj stalno treba tražiti novu formulu. Ali ne bih je ispravila nikad!”
Složile smo se da ne postoji recept koji nam je uvek siguran za dobru frizuru, već su lokne stalna lutrija.
A sa vama delimo šarmantne detalje iz njihovog doma i zahvaljujemo se Maji na gostoprimstvu i inspirativnom druženju.
Facebook komentari
No Comments