Kikina kurirska služba (Kiki’s Delivery Service)

Ne znam za vas, ali moja prva asocijacija na veštice je ona iz Ivice i Marice. Stara, pogrbljena žena sa bradavicom po sred dugog, grbavog nosa. Ona je zla i jede malu decu. Onda sledi niz drugih zlih magičnih žena iz ostalih bajki braće Grim. Nikada mi nije bilo baš sasvim jasno kako se ta njihova dela prodaju kao bajke za decu. Iskreno, mislim da bi im prikladnije mesto bila polica sa horor pričama. Da je ostalo samo na njima i njihovim bajkama, veštice bi mi ostale sinonim za ružne i zle žene. Sva sreća, pa su neki autori imali drugačiju viziju ovih čarobnih bića. Jedna od njih je i japanska spisateljica Eiko Kadono. Eiko je autor knjige Vešticina kurirska služba, koju je Mijazaki koristio kao inspiraciju za istoimeni crtani film. I upravo tom crtaću je posvećena današnja priča.

Glavna junakinja ovog crtaća je Kiki. Kiki je veštica, odrasla u malom mestu okružena beskrajnom ljubavlju porodice i prijatelja. Odrasla je u selu gde se magija vrednuje, a veštice poštuju. Kada veštica napuni 13 godina, običaj je da krene na jednogodišnji put u toku kojeg će usavršavati svoje veštine. Prateći tu tradiciju, Kiki jedne vedre noći, obasjane punim mesecom, ispraćena od strane najmilijih kreće na svoj put.

Kiki nije mnogo drugačija od svojih vršnjakinja, sem što zna kako da leti na metli i u toku jednogodišnje obuke mora da nosi crnu haljinu. Poput bilo kog deteta, njenog uzrasta, muče je iste brige. Ona na svom putu pokušava da sazri, bude prihvaćena u novoj sredini i nađe nove drugare. Na tom putu je prati njec crni mačak Džidži, koji za razliku od bezbrižne i neposredne Kiki, ima prgavu narav i često sarkastične komentare. Kikina kurirska služba je predivna priča o odrastanju. Mijazaki majstorski oslikava njenu nesigurnost, teškoće da prihvati sebe, ali i druge. Ona se trudi da preuzme odgovornost, radi i uči, ali istovremeno je muče vrlo detinji problemi. Zbog toga vrlo lako osvaja srca svih odraslih likova. S druge strane, u kontaktu sa vršnjacima, iznenađena njihovom nezahvalnošću, bezbrižnim životom bez obaveza i odgovornosti, stalno dolazi u konflikt sa njima i samom sobom. Ova borba unutar nje, između Kiki devojčice i Kiki žene, daje posebnu dimenziju ovom crtaću. Mijazaki ceo crtani bazira oko nje i njenog karaktera, te su svi sporedni likovi daleko manje razvijeni. Njihove priče su nebitne, sem ako nisu u samom dodiru sa Kiki.

Kiki je još jedna tipična Mijazakijeva heroina. Hrabra i neustrašiva, samostalna i pomalo tvrdoglava, sa jasnim ciljem u svojoj glavi i jakom voljom da ispuni taj cilj. U isto vreme onaj detinji deo njene ličnošći čini je beskrajno šarmantnom i neodoljivom. Daje joj posebnu crtu nežnosti i čini je maznom i pristupačnom. Vrlo je nesigurna u sebe, iako se istovremeno trudi da drži sve pod kontrolom. Mačor Džidži je njen stalni saputnik. Na početku je stalno uz nju i u stanju je da s njom razgovara. On, svojim sarkastičnim komentarima, naglašava Kikinu detinjastu, bezbrižnu stranu. Te tako, kako Kiki sazreva u toku crtanog, on se manje pojavljuje i gubi moć govora. Jer tim sazrevanjem, ona uči da komunicira sa svetom oko sebe, stiče prijatelje među ljudima, te njegova uloga postaje manja. Mijazaki sve to dodatno lepo prati povlačeći paralelu između Džidžijevog ljubavnog života, i Kikinog odnosa sa dečakom Tombom. Na taj način njihov odnos ostaje iskreno dečiji, ostavljajući gledaocima na volju da zamišljaju romantičan kraj u budućnosti.

Osono i Fukuo su pekarska porodica koja prihvata Kiki nakon njenog dolaska u grad. Mladi bračni par, kojeg čine razdragana i vesela trudnica i njen blagi muž. Oni se trude da joj pomognu na svaki način, istovremeno poštujući njenu samostalnost. Te tako Kiki dobija sobu u odvojenom delu kuće, sama priprema svoje obroke, i vredno razvija svoj kurirski posao. Ali u isto vreme neutešno brinu kada Kiki kasni, ili kisne na iznenadnom pljusku. I dok je Osono pričljiva i glasna, nasmejana i vedra, i vrlo otvorena i neposredna osoba, Fukuo deluje mnogo uzdržanije. U crtanom ispušta samo uzdahe i zvižduke. Njemu su reči suvišne u komunikaciji. Svoju brigu prema Kiki izražava nervoznim špartanjem uzduž i popreko kad ona kasni, a ljubav time što je zamesio i ispekao reklamu za njenu kurirsku službu od testa, i s ponosom je okačio u izlog pekare. Oni su tu da joj pruže svu ljubav koja joj nedostaje zbog razdvojenosti od porodice. A kolika je Kiki maza, najbolje se vidi u jednoj od početnih scena, u kojoj je tata poput malog deteta drži u naručju, iako je ona već velika devojčica.

Tombo je dečak, koji ostaje zadivljen Kikinom pojavom od prvog susreta. On je opčinjen letenjem i letećim objektima, a ona bez ikakvog napora leti na metli. On pokušava da joj se približi i postane joj drug, ali ga ona na početku uporno odbija. Preosetljiva na njegove iskrene komentare, koji joj često, previše nesigurnoj, zvuče uvredljivo. Njihov odnos se polako razvija, zahvaljujući njegovoj upornosti i strpljenju. Kiki se često duri na njega, nesposobna da izmiri dete i ženu u sebi. Te u momentima kada se opusti, vidimo je u detinjastim nestašlucima sa Tombom. Ali, čim se odgovorna i savesna Kiki probudi, ona se povlači u sebi, i beži od dece. Kroz Tomba, Mijazaki uvodi u crtani, neizbežan element njegovog animiranog sveta, leteće objekte. Kao da metla nije bila dovoljna, zahvaljujući Tombu otkrili smo i leteći bicikl.

Ursula je slikarka i jedini karakter koji od početka uspeva da uspostavi iskreni odnos sa Kiki. Čini se da Kiki zatečena Ursulinom pojavom pri prvom susretu, ostaje zbunjena osećanjem da je neko čudniji od nje. Kao da to ruši granice i unutrašnje zidove, te ona jedino pred Ursulom biva potpuno svoja i otvorena. Njihov odnos je vrlo iskren i otvoren. To što je Mijazaki smestio Ursulu i njenu kolibu u sred šume, ne čini se ni malo slučajnim. Slično ostalim njegovim radovima, priroda je i ovde bitan element. Na tom izolovanom mestu, Kiki je mogla da bude ono što jeste, da se suoči sa svojim strahovima i o njima iskreno sa nekim porazgovara.

Kikina kurirska služba je iskren i topao crtić. Orginalna knjiga se bavi samo Kikinim odnosom sa ljudima, Mijazaki je priču dodatno dramatizovao. No, i dalje taj odnos sa drugim ljudima i Kikino sazrevanje čine srž crtaća. Crtež je jednostavan, a likovi realistični. Ne postoje zlice ili dobrice, niti bilo kakav dramatičan obrt stvari. Upravo u toj jednostavnosti, i činjenici da je Kikina priča toliko ovozemaljska i prepoznatljiva, preživljena od strane svakog čoveka, čini ovaj crtani posebnim. Iskrene preporuke za sve one koji na momente izgube veru u ljude. I pripremite pakovanje maramica. Ako ste preosetljivi, pažnja i ljubav kojom likovi obasipaju Kiki mogla bi vas na momente rasplakati.

Facebook komentari