Brzopotezna umetnost

(umetnost za roditelje i decu do 2 godine)

Crtanje konture i delova lica, kao i sečenje i lepljenje selotejpa na poleđinu = 3 minuta. Igranje “kolaž lica” = 2 dana. Novo lice smo dobili svi u kući, pa i konjić i nameštaj i pod…

Baviti se umetnošću sa decom može biti naporno, pa i frustrirajuće,  pogotovo ako niste umetnički tip… ili jednostavno ako ste roditelj po prvi put. Tada vam prosto održavanje deteta u životu na dnevnom nivou izgleda kao dovoljno impresivna umetnost. Iako sam školovana umetnica, trebalo mi je vremena da se saberem, pronađem svoj stil i pristup kada je reč o roditeljskom stvaralaštvu. Naravno, Pinterest je uvek tu, kao sigurnosna mreža za sve naše pokušaje i kreativne zastoje. Ipak, treba pronaći sebe i svoje dete u svemu tome, tako da umetnost ne bude još jedna obaveza, već zajednička zabava.

Posle izvesnog broja pokušaja raznoraznih tehnika i stilova, dosla sam do zaključka da u ovom trenutku meni i mojoj dvogodišnjoj ćerki najviše odgovara ono što ja zovem “brzopotezna umetnost”. To je kreativno stvaralaštvo čija priprema ne traje dugo, a trajanje same stvaralačke aktivnosti je optimalno. Evo otkud sve to i koja su ostala “pravila” ovog “umetničkog pravca”.

Meni je glavna prepreka u početku bila ideja da ta kreativna igra mora da bude i edukativna. Zato sam kao ludak sakupljala informacije online, slepo pratila tutorijale, poredila iskustva različitih majki…i onda bih se skroz pogubila i:

• odustala od svega
• isfrustrirala se kada bi na moj preterani entuzijazam moja ceka odgovorila potpunom nezainteresovanošću
• izgubila volju da kad konačno nešto napravim, sa voljom detetu i predstavim…

Jer, kako se ispostavilo, treba znati sledeće:

1. Deca od godinu i po, dve nemaju strpljenja. Ja se često pitam, kad gledam te fantastično ufotkane tutorijale drugih ljudi, da li se ta deca raduju tom projektu samo dok traje fotkanje ili ima tome života pre i posle online uploada? Mene je ćerka napuštala u sred mojih kreativnih priprema, jer je to predugo trajalo. Tako bi se na kraju ona igrala nečim drugim u svom prostoru, a ja nazigled seckala hrpu papira za svoju dušu na drugom ćošku. Sve je delovalo tužno. Zato brzopotezna umetnost, sa pripremom i izradom, može da isprati raspoloživu koncentraciju deteta, a da ono bude uključeno od početka do kraja.

2. Ja nemam dovoljno strpljenja. Tek kad sam dobila dete, shvatila sam koliko strpljenja nemam, a koliko ga zapravo treba. I zato najčešće pravim ono za šta u datom trenutku imam materijale u kući. Kutije od jaja, poklona, slatkiša… uvek su dobra podloga za neku kreativnu reciklažu.

3. Decu zanima sve. Nije fora predstaviti im samo gotov projekat. Pokušajte da ih uključite u pripremu ili im bar pokažite sve, ceo proces. Možda ne mogu još da koriste makaze, ali nek se priremaju gedajući kako vi to radite.

4. Decu zanima sve kad ona to žele. Ne treba insistirati na nečemu što se vama radi (ograničiću se ovde samo na oblast kreativnog stvaranja, da ne zalazim u dublju filozofiju). Ako dete ne zanima crtanje krugova danas, mozda će ga zanimati nekog drugog dana. Ali kada primetite da ga nešto zanima, iskoristite to. Moja ćerka je opsednuta rođendanom već mesec dana. Duvamo svećice svakog dana. Zato mi pravimo tortu i svećice od plastelina, kockica, papira itd.

5. Umetnost nema pravila. Olakšajte sebi, opustite se. Neka to vreme koje odlučite da posvetite nekom kreativnom radu sa detetom bude zona bez stresa. Dete će se uprljati, ali deca se uvek prljaju. Što pre to prihvatite, to bolje. Ja sam inače majka paničarka, pa mi je ovo vreme, naše umetničko vreme najdraže, jer tada ne razmišljam ni da li će se fleka skinuti, da li će se povrediti, da li je dobro vaspitavam. Tada se samo zabavljamo.

Ne sećam se šta je trebalo da crtamo ovde, ali sigurna sam da nisam na umu imala tehniku: flomaster na konjiću. 🙂

6. Deca uče sve vreme. Nije neophodno da svaka aktivnost ima tačno određenu edukativnu vrednost. Za mene je to bilo oslobađajuće otkriće. Hoću da kažem da vi ne morate dete da učite određene pojmove u tačno predviđenom vremenu i radu da bi ono to naučilo. Deca mnoge stvari nauče kad mi mislimo da oni ne uče uopšte. Tako sam ja jednom, pošto moja ćerka do tada nije izgovorila nijedan naziv boja, počela da joj sipam boje po papiru i imenujem ih sa iritantnim ponavljanjem: crvena, crvena, CRVENA! da bi ona meni rekla i tačno pokazala na bočicu boje: “daj BRAON!”

7. Go with the flow. Dešavalo se da ja smišljam neku aktivnost danima, sakupljam materijal, pažljivo postavim sve sa jednom idejom, a da moja ćerka krene da pravi nešto potpuno deseto sa svim što sam joj dala. Na početku sam se smarala kad se to dešavalo,  jer sam ja toboze imala genijalnu ideju koja bi joj se sigurno dopala. Ali ona izgleda veoma zadovoljno dok jednostavo prosipa svu boju iz tube na papir, pa preko nje drugu i treću boju i zato joj sad u tim situacijama ja dodam još jednu tubu. Ako počne da razvlači boju po papiru, ja joj donesem sve čega se setim, čime bi još mogla da razvlači boju – četkice, plastične viljuške, slamčice… Pustite da i dete vas uči kreativnosti.

Brzopotezna umetnost je svakako nešto što može svaki roditelj, samo ako ima želju da se kreativno bavi svojim detetom. Nekad će ispasti dobro, nekad još bolje. Najbolje od svega je što stvarate zajedno. 🙂

Facebook komentari