Od onih sam koji još uvek veruju da Deda Mraz postoji! Volim sve što je u vezi sa Novom godinom i njim. Muž me je godinama ubeđivao kako je Deda Mraz izmišljotina Coca-cole i kako on zapravo ne postoji, ali mene nije bilo briga. Tako rumen, sa snežnom bradom i večitim osmehom… pored njega jelka puna ukrasa… zvončići, svetiljke koje se pale i gase, pokloni… radost, toplina, mirisi hrane i zime… hm, kako ne poverovati u sve to.
U moju korist vrlo brzo nakon tog ubeđivanja, pojavila se knjiga o Deda Mrazu. Mislim… ima mnogo knjiga o Deda Mrazu, ali se pojavila jedna specijalna, koja je potvrdila moju teoriju o njegovom postojanju. Vrlo brzo nakon knjige, pojavio se i Gvozden.
Za veliko čudo ovu knjigu uopšte nismo počeli da čitamo pred Novu godinu, ne. Ne čak ni kada je padao sneg! Počeli smo sa čitanjem jednog letnjeg dana, kada sam, već po stoti put, knjigu iznela pred Gvozdena i pitala ga da malo čitamo, ne bih li ga privolela toj magiji. Jednog vrelog letnjeg dana, prihvatio je da zaplovimo u Korvatunturi.
Dakle, naslov knjige jednostavno Deda Mraz, podnaslov Knjiga o tome šta sve rade Deda Mraz i njegovi Mrazuljci s planine Korvatunturi. Napisao Mauri Kunas uz pomoć Tarje Kunas (predpostavimo da je to njegova ćerka). Ako biste Gvozdena i mene pitali šta je to tako čarobno u njoj mi bi vam rekli ilustracije! Bogate, pune detalja, verno dočaravaju tu atmoferu priče… a mi… nikada nismo saznali ko je knjigu ilustrovao. Mislim na knjizi ne piše. Možda je to bio i Kunas glavom i bradom, alo ko će ga znati.
No, evo, evo, otkrićemo vam malo čarolije iz knjige: Ono čime smo bili oduševljeni je da Deda Mraz ima avion, pa i aerodrom!!! Shvatili smo da Baba Mrazica zajedno sa baba Mrazuljkama brine o svim tim bićolinima koji brinu o našim poklonima. Najvažnija stvar koju smo naučili je kako se sprema ovsena kaša i baš tada smo je uveli u naš redovni jutarnji jelovnik. Mislim da smo potrošili sve zalihe ovsenih pahuljica obližnje bio radnje. Važno je ipak bilo da se hranimo kao Mrazuljci (naročita pomoć za dete koje neće ništa da jede).
Kunas nas je vodio kroz sve prostorije te čarobne kuće u kojoj se želje dece ostvaruju. Gvozdenu je najzanimljivija bila škola za decu Mrazuljke (zanimljiv im je raspored časova, hihihi), kao i razne radionice Mrazuljaka sa etapama izrade igračaka (sa omiljenim likom, čije sam ime morala da pročitam milion puta – Stari Topi Lepkobradi, majstor za lepljenje). Meni, naravno, najzanimljivija bila je štamparija u kojoj Mrazuljci štampaju knjige za decu. Bila bih u stanju pola sata da sedim nad te dve strane i buljim u svaki pojedinačni detalj. Zamišljala sam kako sam se tu u štampariji zaposlila i kako štampam knjige za decu. Zadivilo me je kako je svako zanimanje predstavljeno toliko verno, da deca kroz čitanje jedne priče o Deda Mrazu mogu zapravo da nauče mnogo, mnogo više od prostih činjenica o Novoj godini i običajima.
Hm… sada Gvozden i ja padamo u iskušenje da vam prepričamo svaku pojedinačnu stranu, ali to nećemo uraditi. Sećam se kako sam se Dušanu Pavliću popela na glavu te godine kada se knjiga pojavila, sa pričom kako želim da budem Deda Mraz, o njegovoj štampariji. Uporno sam htela da nađem način da uđem u knjigu. Onda me je Dušan nacrtao, i želja mi se ispunila.
A vama? Ako želite da postanete deo ovog sveta i da u hladnim zimskim danima odletite u Korvatunturi, pojurite u knjižaru Kreativnog centra i sedite pod jelku pa navalite. Možda se i vama želje ostvare, sve one o kojima ste maštali u detinjstvu.
U duhu praznika i u saradnji sa Kreativnim centrom, krajem 2015. godine smo poklonili jednu knjigu “Deda mraz”. Zadatak je bio nacrtati sa detetom svoju porodicu u novogodišnjem izdanju.
Ovom prilikom delimo sa vama radove koje smo dobili, ali i pobednički koji je otišao jednom Timoteju iz Subotice.
Pobednički rad
“Timotej ima 5 godina i nacrtao je celu našu porodicu u novogodišnjoj noći. On je, gore levo u ćosku, Deda Mrazov pomoćnik i nosi torbu i poklon. Deda Mraz je tata, a ona žuta lepotica pored njega je nas najmlađi član porodice, Katarina 1 god., u kostimu pčelice. Sledeća na slici je mama u ulozi anđela koji deli poklone. Na samoj obali rozeg jezera je naše srednje dete, Emanuela 3 god. maskirana u irvasa. Sneško Belić se vozi u čamcu, a onaj cvet dole je ruža iz malog princa.”
Pobednički crtež je izabrao Gvozden (sa prve fotografije na ovoj strani) koji je rekao da mu je to bio najsmešniji rad.
Zahvaljujemo se svim učesnicima i obećavamo nove, interesantne nagrade igre ubuduće. Nadamo se da ste uživali u crtanju, lepljenju, sečenju kao što smo mi u gledanju vaših radova :).
Jana
Ana
Emanuela
Veljko
Facebook komentari
No Comments