Duhovit, vedar, sjajan – takav je on. Takav je stvarno Grozon. Privukle su me neobične ilustracije i to što je knjiga u stihu. Osvojio nas je vedar duh, dovitljivost, ritam, sjajna priča, ponavljanja, ušuškanost i toplina kojom knjiga odiše.
Zaljubili smo se u malenog hrabrog miša, junaka prve priče. Od srca se smejali izrazima poput „zbrisa bezglavo“, „od grozona sarma“, „zmijska gibanica“. Uživali smo, oduševljavali se mišićevoj dovitljivosti i svetu u kome intelekt pobeđuje snagu i zube. Divan svet za jednog dečaka koji tek otkriva šta znači biti duhovit, vrcav, nadgovoriti, nadmudriti… Šta znači smejati se od srca, onako glasno. Izmaštan i strašan, a opet topao i drag, Grozon nam se uselio u svakodnevni repertoar za čitanje, ali i srca.
Naravno da sam pohrlila da nabavim i drugi deo priče – Grozonovo dete. Tata Grozon u ovoj knjizi bezbrižno spava u svojoj pećini, dok se mala nestašna i radoznala Grozončica iskrada da upozna tog strašnog miša iz prve knjige. Kao i prethodna, i ova knjiga se čita naglas, sa mnogo uživljavanja, menjanja glasova, glumatanja.
Ilustracije su predivne, jednostavne a detaljne, realistične. Pošto su knjige napisane u stihu, lako se pamte, brzo uče, pa je čitanje zaista zajednička aktivnost – najzanimljivije replike Dule izgovara sam. Prevod je toliko fantastičan da moram posebno da ga istaknem i kažem – bravo! Veliki deo dečjeg oduševljenja izaziva upravo jasan ritam, raznovrsne reči, sjajna rima.
Mislim da je uzrast od dve godine pravo vreme da se malci upoznaju s Grozonom i njegovom devojčicom. Na tom uzrastu – pratiće sporu radnju, uživati u ponavljanjima i smešnim izrazima, oduševljavati se jednostavnošću forme. Ali ovo je definitvino knjiga koja raste zajedno s decom, i kojoj će se vraćati, koju će svaki put iznova čitati i razumeti, jer je u toj svojoj jednostavnosti skrila tolike lepe poruke, male i velike istine. Topla preporuka.
Izdavač je Kreativni centar, a postoji i treća knjiga, koja predstavlja radnu sveščicu za nešto stariju dečicu, pa ćemo je čitati kad za to dođe vreme.
Topao, nežan, veseo – takav je on. Takav je stvarno Grozon.
Postoji i crtani, te vam predlažemo da ga pronađete i pogledate jer upotpunjuje knjigu. Samo guglajte “Gruffalo”.
U saradnji sa Kreativnim centrom, poklonili smo jedan primerak knjige Grozon Mami Niki koja se svojski potrudila da u komentarima opiše njihovo čudovište, što je i bilo zadatak :).
Pročitajte sa čime i kime oni žive:
Naše čudovištance, Bumbalo mu ime,
navodi me na ove stihove i rime 
Ono ima tri para ruku i od federa jednu nogu
i u našoj kući okupiralo je dečiju sobu.
Oči su mu i spreda i pozadi,
ali smo se uvek pitali šta će mu oke i na ušima,
gde sa njima gleda, šta sa njima radi?
Najviše ga se plaši mama, tj. ja,
pa mu dadoh još jedno buuuuaaa ime – Havarija!
Klinci ga se ne boje
već sa njime straaaašne planove za demoralisanje dečije sobe kroje
i zajedno u paketu postižu da im soba, po neurednosti, bude prva na tapetu!
Petogodišnja seka saveznik mu pravi,
pa bumbanje ne želi da mu kvari,
već lom podržava do srži
i kada soba treba da se sređuje uvek se na distanci drži.
A maleni jednogodišnji bata pajtaš mu od prvih dana,
dečija soba mu omiljena kućna strana,
kad u nju svojim nesigurnim korakom kroči
od zadovoljstva počne da skiči, a od radosti mu se zacakle oči.
I što je za mamu još neshvatljivije,
u takvom rusvaju aktivnosti dečijeg sveta su mnogo zanimljivije!
Od milošte im Bumba zvani vršlja sobom tokom noći, širi kuršlus od ponoći,
a ranom zorom eto i od malenih drugara podrške i pomoći.
Ja se njega bojim, zimskog mi kaputa,
jer često i po drugim sobama u kući zaluta.
Kako mu bujna kosa, luda k’o struja, na brojne oči često pada,
Bumbalo se zanese i obnevidi pokatkada
pa kroči i van sobe u kojoj vlada.
I eto sreće, eto mu posla tada,
on se ljudi, federaste mu noge, o urednost spotiče,
njega ona u srce dotiče!
A mamu i tatu duša zna da zaboli
kada im se zalutala kockica pod nogu promoli,
kada posle napornog dana nemaju gde sesti,
kada im naše kućno strašilo brojne neuredne podvale smesti.
I ma koliko se trudili da iz kuće dobije šut kartu,
podmićivali ga krofnama i šnenoklama,
usisivačem i kantom za đubre ga plašili,
nismo uspeli da sprečimo da se Bumbalo kod nas odomaći i raširi.
Pa ako neko rešenje ima, pliz neka piše,
jeste da Bumbalo mališane inspiriše i uvek je na njihovoj strani,
ali narode, pomozite jednoj uplašenoj mami!
Nemojte mi reći da rešenja nema!?
Hoćete da kažete da je za mamu najbolje da umesto da Bumbala ganja, krene mirno da sanja?
Kažete da će, kada deca porastu, Bumbalo naseliti neki drugi sa klincima dom?
Živi bili pa videli, moja malenkost se takvoj budućnosti veseli!
Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali :).
Facebook komentari
5 Komentara
Ne moram da smisljam to je ostalo u secanju na strasne price moje bake koje je iz glave pricala svako vece pred spavanje na moje insistiranje -bilo ih je puno ali evo jedno cudoviste je bilo nastanjeno u vodenici,izgledalo je kao vrlo lep momak a devojka ga je prepoznala kad je videla da mu viri rep iz cizme -pravi lik je videla kad je odbila da se uda za njega.Onda ju je on ubio i vikao …. u nase device,creva oko vodenice…Vodenicki djavo mu je bilo ime.Drugi strasni lik iz bakinih bajki je starica rascupane kose koja je zivela u sumi a u kosi su joj bili crvi …Da ne bude zabune moja baka je morala da izmislja strasne price jer sam ja zahtevala da cujem najstrasniju strasnu pricu koja postoji 🙂 Starica je trazila od svakoga da je oceslja jer je strasno boli glava a jedinu devojku koja je pristala na to je pretvorila u princezu …Na moju veliku zalost moje bake vise nema a ove price su bile samo za mene smisljene i niko od dece nikad nije cuo nista slicno -pokusala sam da prizovem secanja kod sestara .Verujem da sam super izgledala dok sam slusala ovo -cak mislim da sam bila otvorenih usta ali uvek se zavrsavalo sa bako jos strasniju molim te 🙂
Moje ime je jednostavno “cudoviste”. Imam tri oka, a ponekad i jedno, s vremenom se menja, uvek gledam iz mraka, i posmatram decu sta rade. Imam crnu odecu koja nekada pomalo sija u mraku, ali samo ponekad i na trenutak. Bele ostre zube, ali ne ujedam, barem za sada. Nekada pratim ukucane i do kupatila i sakrivam se u rupi ispod kade, koju je njihov tata zatvorio, pa sada vise ne mogu. Ponekad imam i rog crvene boje, a ponekad sam i bez njega. I ponekad imam zeleni plast. Svaku noc za svaki slucaj njihova mama uzme sprej protiv cudovista i nasprica svuda po sobi, a narocito ispod kreveta i iza ormana, jer se tu najcesce nalazim.
“Cudoviste” iz sobe jednog Vuka i Lava
Ja sam jedan mastovit sedmogodisnji decak. Izmastao sam puuuuno cudovista, a najstrasniji medju njima je Grozomor. Lici pomalo na dinosaurusa, pomalo na vanzemaljca, dugackih kandzi, siljatih rogova i ostrih zuba. Hoda na dve noge, rice i arlauce, a hrani se iskljucivo slatkisima. Nije mi jasno zasto mi mama ne veruje kada joj kazem da cokoladu nisam pojeo ja 🙂
Naše čudovištance, Bumbalo mu ime,
navodi me na ove stihove i rime 🙂
Ono ima tri para ruku i od federa jednu nogu
i u našoj kući okupiralo je dečiju sobu.
Oči su mu i spreda i pozadi,
ali smo se uvek pitali šta će mu oke i na ušima,
gde sa njima gleda, šta sa njima radi?
Najviše ga se plaši mama, tj. ja,
pa mu dadoh još jedno buuuuaaa ime – Havarija!
Klinci ga se ne boje
već sa njime straaaašne planove za demoralisanje dečije sobe kroje
i zajedno u paketu postižu da im soba, po neurednosti, bude prva na tapetu!
Petogodišnja seka saveznik mu pravi,
pa bumbanje ne želi da mu kvari,
već lom podržava do srži
i kada soba treba da se sređuje uvek se na distanci drži.
A maleni jednogodišnji bata pajtaš mu od prvih dana,
dečija soba mu omiljena kućna strana,
kad u nju svojim nesigurnim korakom kroči
od zadovoljstva počne da skiči, a od radosti mu se zacakle oči.
I što je za mamu još neshvatljivije,
u takvom rusvaju aktivnosti dečijeg sveta su mnogo zanimljivije!
Od milošte im Bumba zvani vršlja sobom tokom noći, širi kuršlus od ponoći,
a ranom zorom eto i od malenih drugara podrške i pomoći.
Ja se njega bojim, zimskog mi kaputa,
jer često i po drugim sobama u kući zaluta.
Kako mu bujna kosa, luda k’o struja, na brojne oči često pada,
Bumbalo se zanese i obnevidi pokatkada
pa kroči i van sobe u kojoj vlada.
I eto sreće, eto mu posla tada,
on se ljudi, federaste mu noge, o urednost spotiče,
njega ona u srce dotiče!
A mamu i tatu duša zna da zaboli
kada im se zalutala kockica pod nogu promoli,
kada posle napornog dana nemaju gde sesti,
kada im naše kućno strašilo brojne neuredne podvale smesti.
I ma koliko se trudili da iz kuće dobije šut kartu,
podmićivali ga krofnama i šnenoklama,
usisivačem i kantom za đubre ga plašili,
nismo uspeli da sprečimo da se Bumbalo kod nas odomaći i raširi.
Pa ako neko rešenje ima, pliz neka piše,
jeste da Bumbalo mališane inspiriše i uvek je na njihovoj strani,
ali narode, pomozite jednoj uplašenoj mami!
Nemojte mi reći da rešenja nema!?
Hoćete da kažete da je za mamu najbolje da umesto da Bumbala ganja, krene mirno da sanja?
Kažete da će, kada deca porastu, Bumbalo naseliti neki drugi sa klincima dom?
Živi bili pa videli, moja malenkost se takvoj budućnosti veseli!
P.S. Sorry što je par rečenica prerastao u siiiiilno pisanije, ja se raširila po blogu kao Bumbalo kod nas u kući 🙂 mmmmilica@hotmail.com
Najlepsa cudovosta su ona koja odole vremenu, zapamcena jos dok smo mi bili mali, pa “plase” generacije jedne porodice. Moje cudovuste je Karabulka! Glavni lik mog detinjstva, moja baka je meni pricala o njoj a ja svom cetvorogodisnjem sinu. Dane sam provodila zamisljajuci strasnu Karabulku, duga, cupava kosa, crvene oci, spicasti sesir, crni ogrtac, koscate ruke sa dugim noktima…uh…lupa na prozor kao opomena kod dece koja ne slusaju i koja nisu dobra. Ah, “dobra”, stara, Karabulka, me vraca u detinjstvo….