Jovana Ružičić: Bebe i deca vole opuštene mame

Jovana je jedna svestrana, mudra, vredna i veoma šarmantna dama koja retko bira lakši put do cilja. Za sebe kaže da je aktivistkinja, a bila je keva i pre nego što je postala mama. Živela je 11 godina u Americi, pola godine u Indiji, proputovala više do 40 zemalja sveta, a kaže da je najviše ponosna na činjenicu da postoji vrlo malo mesta na svetu gde nema prijatelje.

Prvo smo je slušali na novosadskom TEDx Novi Sad predavanje, a zatim počeli aktivno da pratimo rad Centra za mame. Od TEDxa i 2012. godine, Centar za mame je puno toga postigao. Pričali smo sa Jovanom o životu, muzici, šahu, izazovima u Centru, ali i roditeljstvu.

Ćao Jovana. 
Hvala ti što si pristala da otvoriš našu rubriku “Keva inspiracija” i što ćeš odgovariti na naša pitanja danas. 
Za početak, daj nam link svoje omiljene pesme koju bi volela da čitaoci slušaju dok čitaju ovaj intervju. 
Draga Tamara, hvala tebi na pozivu. Imam puno omiljenih pesama, ali ako moram da izaberem samo jednu onda je to Sheriyot Shel Hachayim od mog omiljenog muzičara Idan Raichel Project

Pratimo tebe i tvoj rad i ono što je očigledno jeste da si uporna, vredna, pametna, šarmantna i lepa. Nabroj nam još neke svoje osobine koje voliš, ali i one koje malo manje voliš, da te bolje upoznamo.
Volim što sam dosledna, svestrana, društvena i puna entuzijazma. Malo manje volim što znam da budem tvrdoglava, nefleksibilna i što nekada nemam dovoljno takta. Sigurna sam da i na jednu i na drugu stranu liste ima još puno toga da se doda.

Kad te neko pita kako si, da li odgovaraš iskreno ili kažeš uobičajenu frazu “evo, nije loše”?
Amerika je ovo promenila u meni i naučila me da ne odgovaram zaista na pitanje nego da kažem da sam uvek dobro. Prvih par meseci života u Americi je bilo puno izazova, a jedan od njih je bio baš taj- kada me je neko pitao kako sam, ja sam iskreno odgovorila na pitanje i podelila šta mi je u mislima u tom trenutku. Ljudi su me gledali kao da sam potpuno ćaknuta. Po povratku u Srbiju se trudim da vratim tu svoju ćaknutost.

Kako si? 🙂
Kada me već pitas, super sam.

Istraživanja pokazuju da slušanje muzike smanjuje nivo kortizola u telu. Koliko ti je muzika bitna?
Muzika mi je jako bitna u životu i obožavam da je slušam. Uvek me raspoloži, a neke pesme su kao parfemi – bude u meni razne uspomene.

Da li pevaš? Bebi, sebi, pod tušem? Koje uspavanke najviše voliš?
Od svih talenata koje nemam, a ima ih puno koje nemam, najviše mi je žao što ne znam da pevam. Ovo što sam napisala da ne znam da pevam je zapravo laskanje samoj sebi- ja grooozno pevam. To me, naravno, ne sprečava da pevam. Pevam ponekada pod tušem, vrlo često pevušim po kući i naravno redovno pevam mom sinu, pošto znam da imam još par meseci dok on ne shvati da se nije baš usrećio sa mnom što se pevanja tiče.

Još uvek nemam omiljenu uspavanku, ali sigurna sam da će se moj repertoar znatno proširiti u narednih par meseci.

Spomenuli smo bebu. Čestitamo! Od skoro si postala mama. Odnosno keva. Jevrem još uvek nema tri meseca. Koliko se tvoj život promenio od porođaja?
Hvala ti. Ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje, a da ne zvuči kao kliše. Promenio se skroz i potpuno. Trenutno u mom životu ima vrlo malo sastanaka, pozorišta, koncerata, izlazaka, ni malo vina, …. Sve će se to vratiti, znam da hoće. U ovom trenutku me hrane osmesi mog sina, od kojih se topim na način za koji nisam znala da postoji.

Da li je to bila ljubav na prvi pogled ili ti je trebalo malo vremena da se zaljubiš u svoje čedo?
Bila je ljubav na prvi pogled, sa tim da je naša veza itekako jača sada, 2 meseca kasnije.

Šta radiš dok Jevrem spava i da li već imate neke rituale?
Dok Jevrem spava pokušavam da završim što više stvari- da se istuširam, jedem, skuvam nešto, operem veš. Mama sam tek 2 meseca i ovih dana sam vrlo srećna ako se veš u korpi ne preliva i ja imam čistu kosu. Za mesece pred nama ću da postavljam nove ciljeve.

Rituale tek postavljamo, ali od ovih što smo do sada uspostavili ja najviše uživam u dva- u jutarnjem maženju dok se budimo i u podoju pred spavanje na terasi koja gleda na Kalemegdan.

Na koje dileme, strahove, probleme, izazove si naišla od momenta kada ste postali troje?
Pošto sam štreberka, pročitala sam puno knjiga o roditeljstvu, ali mislim da nema knjige koja može da te pripremi za ono što te čeka. Prvih par dana sam imala klasične strahove novih roditelja- šta mu je, zašto plače , šta ću sad. Mleko i dojenje nije krenulo baš lako, mislila sam da ništa od toga, nisam znala gde da se okrenem za informaciju, zato što su informacije vrlo različite.

Ipak, ono što je najviše uticalo negativno na mene tih prvih dana je to da je moja mama imala težak moždani udar 9 dana pre nego što sam se porodila. Oporavak od porođaja i prve dane u kući nisam zamišljala bez nje i njene podrške, ponajviše moralne i teško mi je palo što ona nije bila sa nama u tim danima.

Na koji način se sa njima boriš? 
Sa problemima koje sam imala sa dojenjem se borim na isti način na koji se borim sa svim u životu – ne odustajanjem. Ja sam jako, jako, jako uporna. Dojenje sada sjajno ide i Jevrem odlično napreduje. Takođe, podrška mog dragog je bila vrlo značajna da zajednički isplivamo iz prvih roditeljskih izazova.

Šta je najbolji savet o majčinstvu koji si dobila pre nego što si postala mama?
Da ne mogu sve da planiram i predvidim. Ispostavio se kao vrlo tačan savet, volela bih da sam ga više poslušala i manje se oslonila na moj savršeno isplanirani plan.

Koji bi savet dala budućim mamama?
Da se opuste. Bebe i deca vole opuštene mame, a sve što radite znate da radite.

Pričaj nam malo o svom poslu i Centru za mame. Objasni nam čime se zapravo baviš, koji su najveći uspesi i planovi Centra?
Centar za mame je organizacija koja se zalaže za radna prava mama,bori protiv svih vidova diskriminacija kojima su mame izložene, umrežava mame i promoviše zdrav stil života. Naša misija je proslavljanje majčinstva, povezivanje i podržavanje mama za dobrobit celog društva. Vizija nam je Srbija u kojoj mame nisu diskriminisane, gde je njihov značaj za zajednicu i društvo prepoznat i gde svaka mama ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal.

Već više od 3 godine dajemo besplatne pravne savete mamama koje imaju nedoumice oko Zakona o radu, kao i organizujemo besplatne radionice za mame u Beogradu. Organizovali smo 4 Bazara mama preduzetnica na kojima promovišemo i umrežavamo mame preduzetnice, sledeći će biti u novembru. Kampanjom P(B)ravo za mame smo lobirali, organizujući 250 mama da priča sa 250 poslanika/ca, da svaka mama primi platu nakon porođaja na vreme- to će uskoro krenuti da se dešava. Regionalnom kampanjom Sloboda rađanju smo skrenuli pažnju na tretman porodilja i izmene u porodilištima kao rezultat kampanje slede u bliskoj budućnosti. Planovi za dalje su nam da nastavimo sa svim aktivnostima i da pokrenemo nove o kojima je u ovom trenutku prerano da pričam, ali koje će olakšavati život mamama u Srbiji. Pozivam vas da pratite naš sajt www.centarzamame.rs i našu Centar za mame na facebooku i da nam se pridruže u aktivnostima koje organizujemo. Kako smo od kada postojimo 100% volonterska organizacija, u budućnosti ćemo raditi i na samoodrživosti organizacije, kao i na tome da postanemo socijalno preduzeće.

Centar za mame sam osnovala 3 godine pre nego što sam postala mama, zato što smatram da je neophodno da postoji ovakva organizacija, i na lokalnom i na međunarodnom nivou.

Možda je rano, ali da li ti nedostaje posao? Da li je moguće pomiriti karijeru i majčinstvo?
Iako uživam u svakom trenutku provedenom sa Jevremom, ne mogu da kažem da nemam i druge potrebe. Moj posao obožavam i on me izuzetno ispunjava. Kada je nedavno Jevrem napunio dva meseca, dogovorila sam se sa mojim tatom, kao i sa svekrvom i svekrom da ga oni povremeno pričuvaju po 2-3 sata da ja mogu malo da radim. Mislim da je to win win win postavka stvari- on je srećan da je sa babom i dedama koji ga obožavaju, oni su srećni zato što mogu da provedu vreme sa unukom, a ja sam srećna zato što radim. Svi znaju da srećna deca rastu u srećnim kućama, verujem da Jevrem upravo to dobija ovim dogovorom.

Mislim da jeste moguće pomiriti karijeru i majčinstvo, ali da to zahteva vrlo jasne prioritete i ogromnu podršku.

Živela si 11 godina u Americi i pola godine u Indiji. Da li su tvoja očekivanja po povratku ispunjena i koje smatraš da su pozitivne strane pozidanja deteta u Srbiji?
Mislim da je jedna od ključnih stvari za sreću imati niska očekivanja. Sa tim u vidu, jedino očekivanje koje sam imala kada sam se vratila je da ovde neće biti lako, i to očekivanje je ispunjeno. Mislim da postoji puno pozitivnih strana podizanja deteta u Srbiji kao što su kvalitet života koji je moguće voditi bez ogromnog novca, besplatno školovanje, bezbednost, …. ali meni glavna stvar je da će moj sin odrasti u njegovoj zemlji i da će vrlo dobro naučiti ko je i odakle dolazi. Nadam se da će jednog dana stvoriti priliku, kao što sam je i ja stvorila, da se školuje u inostranstvu, kao i da će se vratiti nazad sa istim entuzijazmom sa kojim sam se vratila ja, i generacije u mojoj porodici pre mene.

Tvoja omiljena knjiga je…
Biblija otrovne masline od predivne Barbare Kingsolver od ovih koje su prevedene kod nas. Od ovih koje nisu prevedene kod nas to je  Beautiful Things That Heaven Bears koju je napisao sjaaaaajni Dinaw Mengestu.

Gostovala si na Putospektiva i delila svoja iskustva sa putovanja po Etiopiji. Uživali smo u tvojoj priči. Etiopija nije klasična turistička destinacije te me zanima kako i kada si počela da putuješ, da li smatraš da je važno putovati i šta bi poručila ljudima koji se plaše da krenu na malo dalje destinacije?
Počela sam da putujem kao dete sa mojim roditeljima. Imala sam sreću da Ružičići obožavaju da putuju i da su za to uvek nalazili vreme, a nekako i novac. Znam da su moji roditelji vozili najgori automobil od svih roditelja mojih prijatelja, kao i da sam ja poslednja u razredu imala video rekorder, ali da sam uvek išla na najinteresantnije destinacije za raspuste. Oni su me zarazili sa putovanjima i nikada nisam uspela da se izlečim  Kada je moj tata polazio u svet nakon završene gimnazije u Beogradu, moj pradeda (koji je imao 9 kumstava samo u kraju grada gde je živeo) mu je rekao da putuje i živi tako da u “svakom selu na svetu ima kuću.“ On je tu poruku preneo na mene, a ja želim da je prenesem na moju decu. Putovanje, a pogotovo na neuobičajene destinacije, je najvrednija stvar koju možete da uradite za sebe. Važno je putovati da bi pogurali granice koje postoje među ljudima, kao i koje ste sami sebi postavili. Važno je putovati da bi ste shvatili da su univerzalni zakoni svuda isti, da svuda ima pravih dragulja među ljudima i da se dobro uvek, na neki način, vrati dobrim.

Dugo si trenirala šah. Čemu te je on naučio i da li će šah biti obavezan u vašoj kući kada Jevrem malo poraste?
Trenirala sam šah i aktivno se takmičila skoro celu deceniju. Šah me je naučio da razmišljam nekoliko koraka unapred i na tome ću mu biti zauvek zahvalna. Jevrem je velemajstor u najavi.

Da li imaš idole i koji su?
Idol je možda prevelika reč, ali ima puno ljudi kojima se divim. Divim se svima koji urade pravu stvar, bez obzira na posledice. To su, ovih dana, Čelzi Maning, Džulijan Asanž i Edvard Snouden koje izuzetno cenim i koje bih želela jednog dana da upoznam.

Šta bi poručila sebi od pre 10 godina?
Ne odustaj od svojih ideja.

Šta bi poručila sebi starijoj za 10 godina?
Ne odustaj od svojih ideja.

Ko je za tebe keva? 
Keva je žena koja zna da nije savršena, ali koja zna da savršenost postoji samo u bajkama. Ona voli svoju porodicu najviše na svetu i sve bi uradila za nju. Ona nije zaboravila na sebe i dobro zna da je srećna keva osnova svake srećne porodice.

Ko je za tebe ćale?
Ćale je onaj koji voli tu kevu i njihovu decu najviše na svetu i sve bi učinio za njih.

Da li bi volela da kažeš nešto što te nismo pitali?
Sigurna sam da će mi puno toga pametnog pasti na pamet, par dana nakon što objavite ovaj intervju.

Koliko je sada sati i da li može jedan selfi ovog trenutka, dok odgovaraš na naša pitanja? 🙂
Sada je 1 ujutru, a selfi, koje inače nikada ne fotkam, šaljem u prilogu

Hvala ti Jovana 🙂
Hvala tebi, Tamara 🙂

Fotografije: Tamara Zidar

Facebook komentari